Шта раде пилоти у ванредним ситуацијама

Пилоти кажу да пре сваког лета сваки авион и посада пролазе провере које подразумевају упознавање са летом и преглед летелице. Прегледи могу бити свакодневни или после одређеног броја сати летења. Уколико све буде у реду, а нешто непланирано се догоди у ваздуху, посада је у обавези да испрати утврђене процедуре.

"На пример стао је један мотор – пилот не предузима оно што он мисли у том тренутку, већ крене у чек-листу. Времена има довољно за све и почиње да иде чек-листом и доведе авион безбедно до следеће безбедне фазе. Тако да је, у принципу, свака ствар строго дефинисана и мало је простора за било какву импровизацију", објашњава Александар Годић из Директората цивилног ваздухопловства.

Сваки ванредни догађај у ваздухопловству детаљно се испитује, после чега се неке процедуре могу променити. Статистика открива и који су најчешћи проблеми са цивилним летелицама.

Како Годић истиче, запажено је да је веома често излетање авиона са писте, што је, међутим, и даље мало и мери се у промилима. Наредни проблем је улетање у писту авиона који можда није добио одобрење контроле. Следи губитак контроле.

"Нешто што се зове губитак контроле у лету, наравно не губитак да авион неконтролисано пада, него услед лошег времена непоштовања неке процедуре или неког техничког квара", рекао је Годић.

Један од начина да се смање незгоде, јесте и прављење тзв. црних листа авио-компанија.

Професор Саобраћајног факултета др Слободан Гвозденовић каже да их има свака држава, па и Србија.

"Наш Директорат објављује ту листу авио-компанија, односно авиона које не би требало да прихватимо и онда ми то и не радимо из разлога безбедности", рекао је Гвозденовић и додао да то више није питање типа авиона, већ организације, експлоатације авиона, обуке пилота итд...

У Директорату за цивилно ваздухопловство оцењују да све српске компаније и пилоти испуњавају међународне безбедносне стандарде. А то што смо добили дозволу за летење ка САД, кажу, доказ је на ком се нивоу налази српско ваздухопловство.