Војничким маршом у корак с колегама

Десетар Ана Лапчевић пет година је професионални војник. Четири године је у Рашкој била на дужност стрелца, а прекоманда у Пожегу донела јој је нов задатак.

"Постављена сам на дужност перач, пеглач, манипулант, услужно одељење и од тада сам на тој дужности", каже десетар Ана Лапчевић из касарне "Петар Лековић" из Пожеге.

У војсци је упознала и супруга, који је такође десетар у чуварској служби. Објашњава да није лако ускладити војни позив и породични живот јер живе у Прибоју, па четири сата свакодневно проведу у путу.

"Деси се некада да су нам смене различите, па се некад не видимо по два, три, четири дана, али Боже мој нађе се времена. Имамо ћеркицу од две и по године а тренутно је чува бака. Ми како ко стигне на смену, баба, тата, мама, сналазимо се некако", објашњава Ана Лапчевић.

Потпоручник Јелена Шулић каже да није лако бити професионални војник. Она је по завршетку Војне академије добила комплексан посао - формирање гарнизонског места.

"Тако да не делимо превише послове, ја као једини женски официр овде у батаљону покушавам да не заостајем за колегама мушкарцима, тако да се држимо заједно и мислим да добро напредујемо", сматра потпоручник Јелена Шулић из касарне "Петар Лековић".

Када униформу замени спортском одећом, Јелена у слободно време игра фудбал, а била је капитен женског тима који је победио на меморијалном турниру РТС-а "Играјмо за шеснаест". Помагала је и глумцима у серији "Војна академија", која је многе девојке привукла на конкурс за место професионалног војника.

"У Пожеги их очекује рад и потребно је много труда да све постигнемо, да дигнемо батаљон на ноге. Нисмо све стигли до краја да одрадимо, јер нам је потребна та снага, да урадимо оно што смо планирали", истиче Јелена Шулић.

Иако због 8. марта имају слободан дан, Ана и Јелена не желе да губе време, јер за неколико дана у пожешку касарну стиже нова генерација професионалних војника, међу којима је двадесетак девојака.