Шта се дешава са пријавама повереника

Повереник Родољуб Шабић наводи да је у претходне три године тек мали број државних органа и овлашћених лица кажњен јер није доставио тражене информације. Надлежно министарство као главни проблем види недореченост закона.

Прву групу кривичних пријава, повереник за заштиту података поднео је 2008. године поводом избора за савете националних мањина. Тада су се, каже, без знања и фалсификовањем личних докумената, многи нашли на списку за изборе. До данас, нема сазнања да је за то било ко одговарао. Слично је, тврди, и с већином других пријава.

"Више пута сам указивао на то да је то невероватан парадокс, да од великог броја, више десетина кривичних пријава које је повереник за заштиту података поднео поводом кршења тог закона, никада ниједна повереникова пријава није одбачена, али никада ниједна није ни процесуирана, њихова судбина је застарелост", рекао је Родољуб Шабић.

Шта се дешава с пријавама повереника, проверавали смо у београдским тужилаштвима. Друго и Треће основно тужилаштво и Више тужилаштво у Београду нису пронашли ниједну пријаву повереника у електронским базама. Прегледом базе од 2010. године, у Првом основном тужилаштву нађено је седам предмета.

"У два предмета примењен је институт опортунитета, па је кривично гоњење одложено а прекршилац је уплатио новац. Два случаја нису покренута због недостатка доказа, а у једном предмету полиција није успела да утврди ко је извршилац и за њим се још трага. Један предмет је прослеђен Трећем основном тужилаштву, а у седмом предмету провере још трају", наводи Прво основно тужилаштво.

Из београдског Првог основног тужилаштва наводе да су предмети, осим по пријави, покретани и на основу достављених информација. Слично је, каже повереник, и када је реч о доступности информација.

"За три године поред великог броја прекршаја, Министарство правде није покренуло ниједан једини поступак против прекршиоца закона. Један мали број људи који су осуђени, били су последица тврдоглавости и упорности, рецимо ваших колега (новинара), НВО, који су као оштећени водили поступке и издејствовали какве-такве казне", каже Шабић.

Управни инспекторат Министарства државне управе и локалне самоуправе, који је надлежан за надзор примене закона, прошле године је покренуо четири прекршајна поступка.

У ресорном министарству кажу да су одлучни да у дијалогу с повереником реше проблем извршења његових решења, до којег, наглашавају, долази због различитог тумачења закона.

Предлажу формирање Радне групе за измене Закона о слободном приступу информацијама како би се, с једне стране, одредили оквири надзора, а с друге обавезе органа да поступају у складу са решењем повереника.