Tрећина територије Србије на клизиштима

Горан Родић је Танјугу рекао да у Србији има око 25.000 километара квадратних активних и пасивних клизишта или 35.000, од чега је у Београду чак 2.000.

"То је латента и стална опасност, а начин санација клизишта зависи, пре свега, од тога шта ће се на њима градити", наводи Родић и додаје да клизишта има доста, на пример, у брдовитијим деловима централне Србије.

На локацији бивше касарне Степа Степановић у Београду, на пример, утрошено је доста новца на санацију клизишта ради изградње станова, подсећа Родић.

"У Беогаду клизишта има на Миријевском плату, у Лисичјем потоку, Канаревом брду, Миљаковцу, на потезу према Умци и Обреновцу и многим другим местима", наводи рађевински стручњак.

Упозорио да пре почетка градње треба са стручњацима проверити да ли се ту исплати подизати објекат и додао да Србија има институте и пројектне бирое који се тиме квалитетно баве.

Санација клизишта, додаје, зависи од резултата геомеханичких испитивања и она може да буде јако скупа, али постоје и јефтиније методе.

"Услед климатских промена, које су присутне сада у Србији, пасивна клизишта се активирају и могу да на несу велике штете на инфраструктури и стамбеним објектима и ту нису угрожене само руралне средине већ и градови", истиче Родић.

Потпредседник ГКС каже да су на подручју Обреновца стално активна клизишта, па они који се баве просторним планирањем и урбанизмом морају да предвиде такве ситуације.

Врло је важно каже санирати подземне воде, јер ако се ту не одраде добро одводни канали могу да настану велики проблеми са земљиштем.

Према неким проценама, у Србији има највише клизишта у Европи, а између Умке и Обреновца се налази једно од највећих европских клизишта - "Дубока".