среда, 21.01.2015, 09:22 -> 10:45
štampajМобинг трпе због страха за радно место
У истраживању Института за психологију, рађеном у 44 општине, више од четвртине запослених у Србији изјавило је да су злостављани на раду. Злостављач је најчешће шеф, али се већина није жалила, страхујући од отказа. Суђења за злостављање или мобинг у просеку трају око три године и због тога Инспекција рада или судови доносе одлуке о привременом повратку на посао радника, да не угрозе његову егзистенцију.
Пошто је, како тврди, пријавио незаконите радње у Заводу за спорт и медицину где је запослен као лице за безбедност и здравље на раду и противпожарну заштиту, Звонко Стојисављевић је од директора добио отказ.
Почео је радни спор, директор је у међувремену смењен, а нови руководилац два месеца није поштовао одлуку суда да га врате на посао до окончања спора. Враћен је, каже, у празну канцеларију, без стола и столице и није добијао радне задатке.
"Није ми дозвољавао улазак у пословне просторије, није ми дозвољавао да откуцам идентификациону картицу. Тек по решењу које је добио од суда и под претњом велике казне вратио ме је, али и даље не обављам своје послове већ седим у канцеларији", прича Звонко Стојисављевић из Завода за спорт и медицину спорта Србије.
После консултација са судом, правобранилаштвом и адвокатима, запослени је враћен на посао, пријављен и исплаћене су му заостале зараде. То објашњава у мејлу нови директор Завода Горан Бојовић.
Сада о безбедности и заштити здравља на раду и противпожарној заштити брине приватна агенција, јер, како тврди, запослени је и добио отказ јер није обављао свој посао. Директор се позива на инспекцијске извештаје које нам није доставио.
Инспекција рада може да врати запосленог на рад до окончања судског поступка да би могао да издржава породицу. Годишње они то ураде у око 700 спорова. Али у овом случају, ту одлуку је донео суд.
"Уколико постоји проблем са извршењем тог решења, запослени се за извршење решења обраћа суду. Уколико има неке друге непријатности на послу, сматра да послодавац крши његова права из области рада и радних односа, онда он има могућност да се обрати Инспекцији рада", наглашава Горан Марковић из Инспекције рада.
Ако запослени нема услове за рад, игноришу га и не дају му задатке, то је типичан пример мобинга, односно злостављања на раду.
Одговарајући какаве су шансе тих особа, синдикални повереник и председник удружења "No mobing" Вера Кондић каже да би они требало да покушају на разне начине, користећи сва законска средства, да се боре да се таква ситуација докаже и да се са таквим понашањем престане.
У дугом и мукотрпном поступку доказивања мобинга поражавајуће је то што изостаје јавна осуда. Злостављачи се и даље бирају на руководећа места, а они који пријаве злостављање одмах су на стубу срама.
Прошле године, суђења за мобинг су пребачена у надлежност Вишег суда што ће, сматрају стручњаци, убрзати доношење пресуда.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар