Позитивни ефекти алтернативних санкција

Вид служења казне ван затвора, који се примењује од пре четири и по године, показао је вишеструке позитивне ефекте. Држава штеди новац, затвори су растерећени, а осуђеници за лакша кривична дела не иду у затвор. 

Никола Лазовић је одслужио половину казне – кућног затвора од годину дана. После одређеног времена дозвољено му је да иде на посао и тамо проведе осам сати дневно.

"Првих 20 дана сам морао бити код куће, након тога је све било као пре. Имам право да радим од осам до 16 часова, након тога морам да будем код куће, у просторијама у којима станујем. Исти посао као и пре, бавим се паркетарским услугама, то сам раније радио, то радим и сада", каже Лазовић.

Уз условну осуду уз заштитни надзор суд изриче неке од 10 мера које се спроводе док се служи казна. Између осталог обавезу школовања, прихватање запослења, лечење алкохолизма и наркоманије, саветовање... Испуњавање захтева суда – контролише повереник.

Повереник Милош Илић истиче да је највећа корист условне осуде за кажњеног решавање његових личних проблема.

Кућни притвор се изриче са електронским надзором или без њега. У 2014. години изречене су 762 казне кућног затвора са електронским надзором у просечном трајању од девет месеци, а како је дан затвора око 1.800 динара, држава је уштедела више од 400 милиона динара. Крагујевачка канцеларија тренутно има 30 осуђеника. Један је наногицу добио пред камерама РТС-а.

Повереник Данијела Ристић каже да постоји разлог зашто се наногица ставља у просторијама у којима осуђени станује.

Осуђени треба да настави да извршава те своје обевазе, било да је на радном месту, породици. Свака од ових казни има и неки сегмент који је карактеристичан за њу. Мислим да свака од њих заиста има позитивне ефекте на особе на којима се примењује, објашњава Ристићева.

На рад у јавном интересу осуђеници могу да буду кажњени са 60 до 360 сати. Дневно раде по осам сати. У претходној години такву казну добио је 351 осуђеник. Укупно су одрадили 16.250 дана, а неборавком у затвору уштеђено је око 30 милиона динара. Око 180 јавних предузећа и месних заједница које их углавном ангажују уштедели су око 20 милиона динара.

Вилијам Храст из Управе за извршење кривичних санкција истиче да то није рад који нарушава достојанство личности, већ је то друштвено користан рад. Осуђени добровољно бирају такву врсту казне и извршавају је коректно, додаје Храст.

Дешава се да, иако пред судом прихвате такву казну, касније одбијају да је одраде. Тада их суд шаље у затвор. Алтернативно служење казне најчешће се изриче за саобраћајне прекршаје, злоупотребу и поседовање опојних дрога, крађе, недозвољено поседовање оружја и насиље у породици.