Милојевић: Рад судова отежан због штрајка адвоката

"Извештај неће бити добар, управо због протеста адвоката, и мислим да треба говорити о већим последицама обуставе рада, а то је да су грађани ускраћени да остваре своја право - да брже дођу до правде", рекао је Милојевић у интервјуу за агенцију Бета.

Судови у Србији требало је да до 1. јануара 2015. године пошаљу извештај о раду Високом савету судства у којем, између осталог, наводе колико су добили нових предмета, колико су пренели старих и колико предмета су успели да реше, на основу чега се прати њихова ефикасност.

"Сви воле да заврше годину и оставе чисте фиоке, а оставићемо чисте фиоке у вези са урађеним одлукама, али зато ће бити много већи број нерешених предмета него што смо планирали", оценио је Милојевић и додао да очекује да ће представници адвокатуре и Министарства правде ускоро постићи договор.

Он је навео да је у октобру представљен извештај о раду судова у првој половини 2014. године који је показао да су судови премашили План Врховног касационог суда по којем треба да реше 20 одсто застарелих предмета.

"Судови су до октобра решили више од 150.000 старих предмета у односу на целу претходну годину", рекао је Милојевић.

Према подацима из Извештаја о раду судова за 2013. годину, у Србији је било 1,7 милиона предмета који трају дуже од две године.

Милојевић је навео и да је у Врховни касациони суд стигло 1.007 пријава грађана који су се жалили на повреду права на суђење у разумном року, од чега је решена половина предмета и у 57 случајева је утврђена повреда права.

"Право на судску заштиту само по себи није довољно ако није заштићено неким правима који поспешују његову делотворност. Право на заштиту суђења грађани су почели да користе од јуна и до 26. децембра примљено је 1.007 предмета", рекао је Милојевић и додао да су поједини грађани добили и новчану надокнаду која просечно износи око 300 евра.

Грађанима је у мају омогућено на основу Закона о уређењу судова, да поднесу два захтева због права на суђење у разумном року, али и за надокнаду штете која се исплаћује из средстава намењених судовима.

Уколико су грађани водили спор пред основним судовима, захтев подносе вишим судовима, а уколико је право на правично суђење повређено пред вишим судом, о захтеву ће одлучивати апелациони судови.