Живот после Дечјег села

Пунолетство већини отвара нове странице живота и могућности, а деци без родитељског старања и нове дилеме и страхове. Са 18 година требало би да напусте институције у којима бораве. Тада имају право на помоћ државе која није довољна за почетак новог живота или није довољна за сву децу у институцијама.

"Мало је збуњујуће јер не знаш шта те очекује, али људи који раде овде подстичу те и говоре ти да ће бити све у реду, и обезбеде стан и храну", каже Јелена Јанковић.

Светлана Павловић каже да није била сигурна да ће уписати факултет и да јој је било веома тешко када је прелазила у стан.

"Овде сам навикла, ту сам дошла 1997. године", каже Светлана Павловић.

Њена сестра Бојана истиче да је одрасла уз васпитача који ју је васпитао као своју децу и да није имала проблем да се навикне на самосталност.

У три нова стана које је Дечје село недавно добило биће места за по шесторо младих.

О особи која је поклонила три стана Дечјем селу не знамо ништа више од онога што је сама написала. Објашњава да је то учинила у знак сећања на прерано преминулог сина и покојног супруга, а како би помогла деци из Дечјег села којима су околности ускратиле окружење најмилијих.

У тим становима, између осталих биће смештени осамнаестогодишњаци из куће коју је Дечје село такође добило донацијом. Та кућа би морала да се реновира, међутим, за тако нешто новца нема.

У оквиру пројекта "Кућа на пола пута", у склопу којег запослени у Дечјем селу помажу својим бившим станарима да се осамостале, обухваћено је двадесет троје младих.

"Кључно је да поред бриге за безбедност сачувамо и њихову душу, да се бринемо да поред тога што имају све услове да се интегришу, науче неки занат и осете оно што осете деца у биолошким породицама", каже директор Дечјег села Срђан Егић.

У Дечјем селу тренутно је смештено више од 100 деце. Долазе из растурених, сиромашних породица. Већини је потребна помоћ васпитача, педагога и психолога како би могла да се укључе у друштво.

"Судбине су тешке чак и кад је у питању само социјални аспект, односно сиромаштво. Оно што је најактуелније у овом периоду јесу ситуације занемаривања и злостављања, такве судбине захтевају већи ангажман и емпатију", каже Раденко Кондић из Службе за смештај и збрињавање деце.

Тренутно је петнаесторо деце пред пунолетством. Када крену на студије, новац за школарине, часове језика или вожње прикупљају се уз помоћ донатора, а од пре неколико месеци и преко СМС порука на број 5186. Ипак, на тај број понекад добију свега 400 динара месечно.