Жене школованије од мушкараца, а мање зарађују

Републички завод за статистку је књигу "Жене и мушкарци у Србији" урадио у сарадњи са Шведском статистиком, која има тридесетогодишње искуство у проучавању таквих података, преноси Танјуг.

Како је истакао директор РЗС-а Драган Вукмировић на данашњој презентацији, публикација садржи податке о становништву, здравству, образовању, социјалној заштити, правосуђу, запослености, зарадама и пензијама, коришћењу времена и доношењу одлука, а треба да послужи као алат доносиоцима одлука да прате прогрес у тим областима.

Један од аутора Драгана Ђоковић-Папић је навела да је публикација обухватила период од 1921. до 2011. године, те да подаци показују да је од 1991. године број рођених мушкараца у односу на број умрлих почео да опада, а нешто касније и жена.

Просечна старост мушкараца и жена 1921. године за једну годину је ишла више у корист жена, да би 2011. достигла три године. Пројекције за будућност су да ће бити све више жена и све више старијих.

Када је у питању здравствено стање, ту су мушкарци у предности, јер број жена код свих врста болести преовлађује, са изузетком инфаркта срца, док исти број оба пола болује од можданог удара и цирозе јетре.

Жене су најзаступљеније у категорији издржаваних лица 57,6 одсто, а потом следе оне којима је главни извор прихода пензија 57 одсто, док је међу корисницима социјалне помоћи 55 одсто жена.

Мушкарцима је главни извор примања зарада 58 одсто, затим накнада за незапослена лица 60 одсто и приходи од имовине 63,8 одсто.

Папићева је навела и да су жене бројније када је у питању завршетак основне, средње или високе школе, али да с друге стране ипак мушкарци више зарађују у свим категоријама образовања.

Жене чине 50 одсто свих корисника старосних пензија, а две трећине корисника инвалидских пензија чине мушкарци. У оба случаја, жене у просеку имају мању пензију, и то старосну нижу за 20 одсто и за 16 одсто инвалидску. Жене које су биле запослене живе у просеку две године краће од мушкараца.

Од укупног броја деце корисника Центара за социјални рад, највише је деце од шест до 14 година, и то 47 одсто девојчица и 46 одсто дечака.

Међу пунолетним лицима која су 2013. године осуђена за насиље у породици 95 одсто чине мускарци, а пет одсто жене. Када је у питању малолетнички криминал, 95 одсто су осуђени дечаци, мада се и број девојчица стално повећава.

Предствник Шведске статистике Фредрик Боод је подсетио да је родна статистика приоритетна за ту земљу, јер се влада према њој оријентише у пружању помоћи и додао да са РЗС сарађују већ 10 година.