Студирање највећи удар на кућни буџет

Осим да се изборе за што бољи успех и да очувају буџетски статус, студентима је све већи изазов како да обезбеде средства за све оно што чини студентски живот. Декану Машинског факултета у Београду јавио се мејлом бивши студент, који је својевремено искусио шта значи изгубити буџетски статус, и понудио помоћ колегама.

"Молим Вас да се јавим код вас, техничкој служби Машинског факултета у Београду да, ако могу, зарадим неки динар чистећи снег око факултета и по тротоарима. А те паре бих дао некој колегиници која је самофинансирајући студент и која нема пара да плати школарину", прича декан Машинског факултета Милорад Милованчевић.

Уколико није редован студент, школска година на државним факултетима у Србији кошта од 55.000 до 240.000 динара. За студије на приватном факултету треба издвојити од 1.200 до 5.000 евра.

Али, издацима ту није крај, јер сваки факултет има свој ценовник услуга: пријава испита, овера семестра, издавање потврда, издавање диплома и још много тога понаособ кошта од 200 динара до 300 евра. А те услуге плаћају и буџетски и самофинансирајући академци.

Студенти из Крагујевца причају да трошкови нису мали. Тако је академцима из тог града, како кажу, да би пријавили више од три испита потребно минимум 1.500 динара, а за апослвентски стаж још 800. Уколико нису положили испит из трећег пута млади Крагујевчани морају да плате и накнаду од 1.000 динара.

Крагујевачки студенти углас кажу да је рачуница јасна, а декани и да је треба преиспитати.

"Ценовници услуга при студирању на факултетима нашег универзитета, по мом мишљењу, из угла Машинског факултета, морали би добро да се претресу и да се колеге добро замисле да ли је баш све ту како треба", указује декан Машинског факултета у Београду Милорад Милованчевић.

У Француској је уписнина за све студенте, без обзира на то да ли долазе из Француске или неке друге земље, од 200 до 12.000 евра.

У већини европских земаља школарина је од хиљаду до пет хиљада, а у Великој Британији и више од 5.000 евра.

У Бугарској и Црној Гори су испод 1.000 евра, док их према истраживању, нема у Грчкој, Немачкој и скандинавским земљама.