Наставак добре праксе у "Врту добре наде"

Свестан да је дошао на место једне изузетно харизматичне личности, какав је био његов претходник, Раденковић каже да постоји нешто што га издваја у односу на Вука Бојовића.

"Ако ме нешто ставља у предност у односу на покојног директора, то су године живота, жеља и мотив да и ја оставим свој траг, макар једним делом, као што је он успео. Ја сам само нови директор, Вук Бојовић је био један", рекао је Раденковић у разговору за Танјуг.

У прилог томе, Раденковић је навео да је као пријатељ врта неке животиње дочекивао на аеродрому и помагао да безбедно и сигурно стигну у ново станиште, тако да није имао проблем да се брзо уклопи у тај колектив људи и животиња.

Нагласио је да нема места сумњи да ће бити одржана традиција набавки белих животиња, јер је то куриозитет београдског врта по којем је познат и додао да ће оне које су већ у врту и имају своја станишта ту и остати.

"Први корак је набавка једног пара снежних, белих леопарда – барсова, који су угрожена врста и за које је већ завршен леп и нов објекат.

Очекујемо да у оквиру пројекта прикључења Европској асоцијацији зоолошких вртова и акваријума (ЕАЗА), у сарадњи са њиховим координатором, добијамо као донацију један млади пар ових животиња који су рођени у заточеништву и не могу да се врате у природу", каже Раденковић.

Према његовим речима, то је само једна од активности које је затекао и затим наставио по свом доласку у Врт, а постоје пројекти које је сам покренуо попут набавке пара једногрбих афричких камила, у сарадњи са Алжиром.

Зоо-врт би могао да постане богатији за још један пар. Очекује се да на Калемегдан стигну млади слонови, који ће се придружити педесетогодишњој слоници Твиги.

Осим набавке нових животиња, директор Врта навео је да су и многи пројекти у току и до краја године најавио пресељење тапира у њихов нови дом изграђен по најсавременијим стандардима, са грејаним базеном и зидовима, како би опонашали климу прашуме, њиховог природног станишта.

Интензивно се ради на повећању безбедности посетилаца, подижу се додатне ограде и жице тамо где је примећена највећа недисциплина посетилаца који хране животиње, иако је то строго забрањено.

Такође, идеја о проширењу врта и даље постоји и од великог значаја би било да добије још пар хектара, с обзиром на то да је данашњих шест и по хектара недовољно.

"Ту активност ћемо наставити у даљој сарадњи и по свим процедурама са надлежним градским службама, пре свега Заводом за заштиту споменика и Београдском тврђавом", рекао је Раденковић.

Директор је најавио донацију педесетак животиња алжирском граду Мостаганему, за оснивање новог зоолошког врта, што је пракса коју је започео бивши директор, а према уговору који је Бојовић потписао 23. маја ове године са амбасадором Алжира.

Те животиње, напоменуо је Раденковић, неће недостајати Београдском зоо-врту, подсетивши да је слично било и у два наврата раније, 2008. и 2010, када је Бојовић такође Алжиру поклонио педесетак животиња.

Директор каже да ће та донација чак решити делимично проблем пренасељености врта.

Животиње поплављенима за заснивање стада

"И домаће животиње су увек биле предмет донације, па тако и животиње које су поклоњене пољопривредницима у Обреновцу нису послате у ланац исхране, већ као помоћ поплављенима да са тим животињама заснују нова матична стада, пошто су своја изгубили", одговорио је Раденковић на питање у вези са протестима неких невладиних организација због донације Обреновцу.

Да Београдски зоо-врт иде у корак са временом сведочи и израда новог веб-сајта и андроид апликације, како би убудуће страни посетиоци, који до сада нису могли да прочитају ћириличне табле, могли да добију информацију на свом језику о животињи коју у том тренутку посматрају.

Описујући свој радни дан, директор каже да три пута дневно лично обилази сваку животињу како би се уверио да је све у реду, али се, по сопственом признању, највише задржава код дивљих мачака.

Бенгалски тигар Кан је на позив Раденковића као кућна мачка грациозно дошао до ограде и тихо га поздравио иако то, како каже директор, чини знатно гласније и слободније када су њих двојица сами.

Када је чула да се нешто дешава у њеном комшилуку, слоница Твиги, која станује преко пута Кана, готово је истрчала из своје куће и одмах пружила сурлу директору у знак поздрава.

Разговоре "у четири ока" Раденковић води и са жутим лавом, који је одвојен и, како каже, помало усамљен, па се зато и труди да свакодневно причају, а бели лавићи су га посебно освојили.

"Два мала бела лавића су ме дочекала два-три дана пре мог доласка у врт. Они су почетком октобра дошли на свет, а ја у зоолошки врт, па су ми са те стране некако драги", рекао је уз осмех Раденковић.

На крају разговора, нови директор каже да је имао велику срећу што је дошао у систем у којем је један човек оставио свој снажан печат на најпозитивнији могући начин у готово тродеценијски дугом раду.

"Са друге стране, то представља и једну врсту терета, јер је реч о систему који не трпи било какву наглу и револуционарну промену, чак и ако бисте можда нешто променили набоље. Ако је нешто могуће унапредити и учинити бољим, то ћемо сигурно урадити", закључио је Раденковић.