Убијена 21 жена у породичном насиљу

Координаторка у Саветовалишту против насиља у породици Весна Станојевић рекла је да је број жена убијених у породичном насиљу значајно смањен у односу на прошлу годину, када је под истим околностима страдало чак 46 жена, преноси Танјуг.

Станојевић каже да до смртних исхода није морало да дође да се реаговало на прави начин, односно да су те жене благовремено тражиле помоћ на адекватан начин и на правом месту.

Оцењујући да су цифре о страдалим женама у породичним свађама велике, Стефановић је уочи 25. новембра - Међународног дана борбе против насиља над женама, истакла да то говори колико је насиље у Србији распрострањено.

То, каже, говори и о томе колико имамо проблема са насиљем у породици, а да при томе не придајемо много значаја тој теми која је у ствари велики друштвени проблем.

Према њеним речима, у овој години, до 21. новембра, од саветовалишта је неку врсту помоћи затражило 2.712 жена. Међутим, сматра да је неупоредиво већи број жена које трпе насиље, односно да је мали проценат оних који се јављају.

"Углавном имамо податке који се односе на Београд јер нам се у већини случајева, не увек, обраћају жене из главног града. Али Београд није Србија'', каже Станојевић и додаје да је то тек мали проценат од броја жена које широм Србије трпе насиље.

Станојевић је упозорила да је много ситуација када жене не пријављују насиље јер не верују да ико може да им помогне.

Како каже, многе жене верују да је то њихова судбина и да им нема помоћи, али су многе и покушале да изађу из те приче, али нису наишле ни на подршку, ни на помоћ, па су се вратиле насилнику и преживљавају то како знају и умеју.

На питање да ли постоји свест код жена да не треба да ћуте и трпе, Станојевић каже да она ипак није онолика колика би требало да буде.

Објашњава да жене знају да не трба да трпети насиље, али да не знају шта да ураде да би се оно прекинуло, да би из тога изашле и наставиле да живе самостално.

"Жене се плаше реакције средине и околине, а плаше се и да промене било шта јер немају материјална средства'', каже Станојевић додајући да већина жена која се обрати за помоћ не ради, а да би се неко осамосталио и наставио да живи мора да има средства којим ће обезбедити себи и деци нормалан живот.

За спас неопходна подршка породице 

Станојевић је рекла и да жене често немају подршку чак ни у својој породици, јер када затраже помоћ од оца, мајке, брата не наилазе на помоћи и онда одустају, враћају се и трпе насиље.

"Нама се чак и жене после коришћења сигурних кућа враћају насилнику. Прошле године се 23 одсто жена вратило насилницима после коришћења сигурне куће'', рекла је Станојевић и упозорила да се никада није догодило да је за те жене почео бољи и нормалнији живот, да се насилник променио.

Напротив, каже, оне и даље настављају да трпе насиље и даље су угрожене и то често чак и животно.

Све то, додала је, говори да начин на који се помаже, који се женама пружа као могућност, није добро и да помоћ мора да буде већа и да морају да учествују сви - владин и цивилни сектор.

Станојевић каже и да је у последње време више младих жена које се одлучују да напусте насилника, за разлику од ранијих година када су то чине углавном жене средњих година истарије, али тек након дуго година трпљења насиља.

Иначе, у Београду постоје три сигурне куће у којима има капацитета за смештај око 75 жена и деце, што је према досадашњем искуству, довољно.

Поред Београда, сигурних кућа има у Панчеву, Зрењанину, Новом Саду, Сомбору, Нишу, Крагујевцу, Јагодини и Шапцу, а у Врању се зида и требало би да буде готова на пролеће.

Одлуком Генералне скупштине Уједињених нација 1999. године, 25. новембар је проглашен за Међународни дан борбе против насиља над женама, како би се подигла свест о чињеници да су жене широм света жртве силовања, породичног насиља, злостављања и других облика насиља.

Овај датум је одабран у спомен на брутално убиство сестара Мирабал, политичких активисткиња у Доминиканској Републици, 1960. године.

Датум уједно обележава и почетак акције "16 дана активизма" који трају до 10. децембра, Међународног дана људских права.