Обавеза о полагању рачуна као добра воља

Повереник Родољуб Шабић, каже у интервјуу за РТС, да је стање забрињавајуће када су информације од јавног значаја у питању и додаје да је Србија далеко од јасних правила која уређују ову област.

Од 2004. године до данас удесетостручио се број жалби повернику које се односе на информације од јавног значаја.

Ово сасвим говори о проблемима које на различитим нивоима власти многи имају са јавношћу. Многи доживљавају њихову обавезу полагања рачуна јавности као нешто што зависи од њихове добре воље.

Људи не би обраћали у толиком броју поверенику да мисле да нема смисла тражити помоћ и да је не добијају. У око 93 одсто случајева грађани и добијају оне информације које су првобитно тражили, а нису добили. Али то је енорман број жалби који се броји хиљадама годишње.

Недавно смо имали ситуацију када је директор Пореске управе поднео пријаву против сарадника бившег министра финансија Лазара Крстића да су износили читаве базе о пореским обвезницима из Пореске управе. Шта ћете ви урадити и шта ће држава урадити да то више не буде могуће?

Повереник ради оно што може. Ова прича је сада прешла у кривично-правну сферу. Тиме се повереник више неће бавити, то је сада ствар надлежних органа, али ће сада свакако отићи једно упозорење. Поступак још увек није окончан, али је записник сачињен.

Отићи ће једно упозорење Пореској управи о мерама које повереник сматра неопходним да би се обезбедила квалитетна заштита. И о томе ћу јавност обавестити, као што то и практикујем. Али, сама та ситуација у којој ми немамо стандард, подацима грађана, ето на пример пореских обвезника може се бавити онај ко је по закону овлашћен.

По закону је овлашћен порески референт који решава његову пореску пријаву и евентуално контролор. Нема ту никавих министара, нити државних секретара или било кога ко може да шаље некога да то мења ако је то тако. Ми морамо имати чврста правила. И друго обавезан и јасан траг- које приступао вашој бази података и да проверимо да ли је то чинио законито или незаконито.

У овом тренутку тих јасних правила нема? 

Ми смо од тога далеко неколико светлосних година. И ја сада кажем - ако је ово без обзира на то шта ће се испоставити као могуће у централи Пореске управе, где су ресурси највећи, где је највећа моћ. Замислите онда шта је све могуће да се све догоди са подацима по мањим филијалама.

Ако су ови подаци изнети, а помиње се и да су изнети из земље, на који би све начин могли да се злоупотребе?

То је прича о крађи идентитета. Прича о мојој могућности да располажем вашим подацима има хиљаду могућности за злоупотребу. У свету се на тај начин празне рачуни, плаћа, задужује, дају гаранције... Хиљаде различитих ствари носи сама чињеница да имате приступ туђим подацима којима не бисте смели да приступите.