Кошнице празне, продавнице пуне меда

Киша и хладно време спречили су пчеле да узимају нектар из цвета багрема. Подбацила је, како кажу пчелари, и ливадска паша.

"Обично произведем осам до десет тона меда, некада у доброј години то буде и више. Али, ове године укупно багремовог и ливадског меда због околности временских прилика и неприлика произвео сам једва око две и по тоне", каже Борисав Ранковић из Дражња код Умчара.

Када меда нема довољно у откупу, прерађивачи и трговци праве мед, јер је то за њих добра прилика да прерадом воћног сирупа, шећера, киселине, одговарајућих арома и боје добро зараде, тврде пчелари. Цена меда никада није била већа. Килограм кошта и хиљаду динара. Како открити фалсификат?

"Тај мед је слађи од обичног меда и он се не растеже већ пада у капљицама. Црвенкасте је боје, као загорели шећер", описује Мића Младеновић, професор на Пољопривредном факултету у Земуну.

У Србији је регистровано око десет хиљада пчелара који имају 700.000 кошница.

"Тачно се зна ко колико има кошница и колико меда предаје откупљивачима и онима који пласирају мед у трговинске ланце. Зато је лако поређењем откупљених и пласираних количина утврдити право стање ствари на тржишту, то јест ко продаје мед, а ко фалсификат", напомиње Родољуб Живадиновић, председник Пчеларског савеза Србије.

Како би заштитили грађане, надлежни најављују строжу контролу тржишта.

"С обзиром на то да је ова година била врло слаба што се тиче приноса меда, а због спречавања злоупотреба и фалсификата на тржишту Републике Србије, пооштрићемо контролу а посебно улазну контролу у тим објектима", каже Зоран Ивановић из Управе за ветерину.

Годишња потрошња меда у Србији по становнику је око седамсто грама, у Европској унији стотинак грама мање, док је у Немачкој чак килограм и две стотине грама.