Грађански законик није предвидео геј бракове

Члан комисије професорка Олга Цвејић Јанчић рекла је Танјугу да Преднацрт Грађанског законика садржи само један став у којем је наведено да "заједница живота лица истог пола уређује се посебним законом".

"То значи да је Комисија, која често сматра да се дискриминацијом лица истог пола крши Конвенција о људским правима и основним слободама, оставила отворену могућност да се животне заједнице лица истог пола – ванбрачне заједнице уреде посебним законом", прецизирала је Цвејић Јанчић.

За признање ванбрачних заједница особа истог пола, како је навела, није потребна промена постојећег Устава, јер он ванбрачну заједницу изједначава да брачном.

Устав дефинише да се "брак закључује између мушкарца и жене на основу слободно датог пристанка пред државним ограном", а ванбрачна заједница се изједначава са браком, у складу са законом, указала је Цвејић Јанчић.

"Ако Породични закон признаје одређена дејства ванбрачној заједници лица различитог пола, питање је зар онда то није дискриминација према истополним партнерима ако живе у ванбрачној заједници", напоменула је Цвејић Јанчић подсећајући да њима нису призната никава права која из те заједнице произилазе као што су право на деобу заједнички стечене имовине, право на међусобно издржавање током и након престанка партнерстава.

Зато је Комисија, према речима Цвејић Јанчић, оставила могућност да се то питање уреди посебним законом који ће регулисати - која права и под којим условима би им била призната.

Комисија сматра да је склапање брака лица истог пола у Србији још увек у овом моменту преурањено, имајући у виду да је до 1994. године хомосексуални однос представљао кривично дело.

"Поред тога, у свести нашег народа још увек је укорењено схватање да је тај однос нешто неприхватљиво, недопуштено, чак и болесно, а та схватања се код нас споро и тешко мењају", додала је Цвејић Јанчић.

Решења се налазе у правним системима других држава, указала је професорка и истакла да би за регистрацију заједница особа истог пола било потребно установити посебан регистар који би водио административни орган.

За усвајање деце потребно време 

Што се тиче усвајања деце, признавање тог права такође захтева време и виши степен толеранције него што је то тренутно случај у нашој земљи па због тога то питање у Комисији није разматрано као опција, указала је професорка.

Француска, Енглеска и Велс су признале 2013. године и право на склапање брака , чак и у црквеној форми и право на усвајње деце, јер не желе да буду обележене као земље у којима се не поштују људска права, напоменула је Цвејић Јанчић.

Додала је да је право на усвајање деце хомосексуалним партнерима иначе признато у многим савременим правима европских и ваневропских земаља.

То је случај са Аргентином, Белгијом, Бразилом, Данском, Ирском, Исландом, Холандијом, Норвешком, Шанијом, Шведском, Енглеском и Велсом, Уругвајем.

У Немачкој од 2004. године право на усвајање деце признаје само истополном партнеру биолошког родитеља детета, као и у Финској и на Гренланду од 2009.

У Сједињеним Америчким Државама је у неким државама дозвољено усвојење деце истополних партнера - у Масачусетсу, Флориди, Калифорнији, Ајови, Њу Џерсију, Њујорку, Вермонту, Вашингтону и неким другим.