Сваки пети становник Србије – пољопривредник

Више од 326.000 породичних пољопривредних домаћинстава, што је 52 одсто од укупно регистрованих у Србији, нема других прихода осим пољопривреде, рекла је професорка на Пољопривредном факултету у Београду Наталија Богданов, једна од ауторки студије, на основу података из пописа пољопривреде из 2012. године.

У Србији је у пољопривреди ангажовано 1,4 милиона људи, а највећи број чланова породичних газдинстава, 47 одсто, ради на имањима величине од два до 10 хектара, а око 43 одсто на имањима до два хектара, преноси Бета.

"То показује да постоји висока концентрација радне снаге на породичним газдинствима, чија је величина таква да може да обезбеди егзистенцијални минимум, што јасно упозорава на релативно ниску продуктивност пољопривреде на породичним газдинствима", рекла је она.

Највећи део пољопривредне радне снаге на породичним газдинствима у Србији чине чланови породице или рођаци, њих око 56 одсто, наводећи да то указује на велику количину неформалног рада који се ангажује на тим поседима уз помоћ сродничке радне снаге.

"Близу 33 одсто носилаца газдинстава је старије од 65 година, док је млађих од 35 година само пет процената, што показује да се својинска трансформација, односно преношење власништва над газдинством на млађе људе одвија споро и да преовлађују традиционални културолошки модели, где је наслеђивање газдинства присутније од физичке деобе или купопродаје", рекла је Богданов.

Знање се стиче кроз праксу

У Србији 60 одсто оних који управљају газдинствима стекло је знања искључиво кроз праксу, док је мање од пет одсто завршило средњу школу.

Богданов је указала и на то да жене међу носиоцима газдинстава чине свега 17,3 одсто, а међу менаџерима газдинства само 16 одсто, иако су оне, са 63 одсто, већина међу онима који се непосредно баве радом на имању.

Истраживање показује да на пољопривредним газдинствима велики број људи ради мали број сати, што, како је навела, показује ниску продуктивност, доминацију радно екстензивног типа пољопривреде, као и да је знатан део газдинстава упућен на додатне приходе из непољопривредних извора или из других сектора.

Приходе од других профитабилних активности са газдинстава има 78.301 регистровано домаћинство што је 12,4 одсто укупног броја регистрованих.

Богданов је навела да у централној Србији доминира производња млека и воћа, а у Војводини изнајмљивање механизације. Како је објаснила, за готово 63 одсто газдинстава та додатна активност доноси мање од 20 одсто њихових укупних прихода.

Коауторка студије, професорка на Филозофском факултету у Београду Марија Бабовић, рекла је да ће истраживање помоћи да се сагледа стање и омогући креирање нове политике пољопривреде и развоја села, као и да се пољопривредна радна снага употреби продуктивније.