Страх од еболе, између карантина и права

Једна америчка медицинска сестра из државе Мејн, која се вратила из Африке, тужила је суду гувернера који је донео уредбу о обавезном тронедељном карантину. Суд је пресудио у њену корист, оцењујући да су јој ограничена људска права, односно право на слободно кретање.

Да је грађанка Србије, а не Мејна, Кејси Хикокс не би морала у тронедељни карантин само зато што је допутовала из земље у којој је епидемија еболе.

"Таква ситуација тешко да може да се догоди у Србији обзиром да имамо јасне процедуре, да постоји на страни министра овлашћење да донесе процену, упути предлог Влади и да се онда донесе мера о обавезном карантину", каже Милан Антонијевић из Јукома.

Будући да не постоји права претња, у Србији су тренутно на снази мере здравственог надзора. Путницима из земаља где је ебола регистрована мери се температура и морају да се јаваљају најближем заводу за јавно здравље три недеље, колико траје инкубација вируса. Шта би било ако би неко то одбио јер тврди да је здрав?

"У суштини ту нека врста одбијања не би дошла у обзир и свакако да би одбијање пратила санкција предвиђена законом", каже Хајрија Мујовић Зорнић из Удружења правника за медицинско и здравствено право.

А казна је врло опипљива - 20 до 50 хиљада динара. Много озбиљнија мера је ограничавање слободе кретања и може да је донесе само министар здравља, а не, рецимо, градоначелник.

"Нико не би могао из локалних јединица власти да самовољно предузима мере. Грађани нису угрожени и не треба да брину", објашњава Хајрија Мујовић Зорнић.

Карантин може да траје само колико и период инкубације болести. Одређује се здравим особама које су биле у непосредном контакту са оболелима и за које постоји сумња да су заражене.

"Ту је и тај степен обавезности и принуде који се практикује над појединцем. Не би се прихватила никаква врста одбијања али примерено је да се уђе у сам случај, да се особа разуме и да се мера карантина прилагоди", истиче Хајрија Мујовић Зорнић.

Није свако преношење заразне болести кривично дело. Пред судом одговарају само они који су у опасност довели друге не поштујући прописе.

Ни казне нису за шалу, 3-8 година затвора уколико се због тога неко озбиљно разболи, чак 12 година ако умре. Тужбе по овом основу у Србији су веома ретке. Пресуде још ређе.