Прва шанса за студенте техничких факултета

Према незваничним подацима, у иностранству ради око 5.000 српских доктора наука и 30 хиљада високообразованих стручњака.

Најтраженији су на сајму били они којих има најмање: Стручњаци за информациону технологију разних профила.

"Имамо за праксу три позиције за аналогни дизајн и доста студената је већ свратило на наш штанд а доста студената јављало нам се и путем имејла", рекао је Ивица Миладиновић из "Елсиса".

Јанко Јеринић из "Мајкрософта" објашњава да имају позиције софтверског инжењера, која је својеврстан програмерски занат, софтверског инжењера специјализованог за тест задатке и позицију програм менаџера

Посебно стимулисани су програмери, који одмах после факултета могу да раде.

Ана Трајковић, ИВ година ЕТФ, одсек програмирање
"Углавном је свуда плаћена пракса за нас програмере. Стипендија није укључена али добијамо плату тако да је то једно исто мање више.

"Тражио сам праксу у некој од наших компанија али нема баш за електроничаре великог избора. Распитивали смо се о условима за праксу, шта ћемо учити и шта се захтева од нас", каже Алекса Дамјановић, студент треће године одсека електроника на ЕТФ-у.

У Србији, где је око 250.000 младих без посла, основни циљ је отварање нових радних места и спречавање одласка најобразованијих.

"Ми се трудимо да то зауставимо а може се зауставити само ако млади људи буду добили шансе тамо где су се родили да се нормално образују, запошљавају", каже Ненад Боровчанин, државни секретар у Министарству омладине и спорта.

Осим што студенте повезују с послодавцима, сајмови делују превентивно јер их уче како да траже посао и пре факултетске дипломе.

Невена Летић из Националнe службe зa запошљавање истиче да се око 20 одсто учесника сајма запосли.

О успеху стручњака са техничких факултета говори податак да су две фирме сврстане међу 50 најбољих у југоисточној Европи настале у пословном инкубатору техничких факултета Београдског универзитета. Сајам је медијски подржао РТС.