Шта све могу дронови

После инцидента на утакмици Србија-Албанија, заинтересовали смо се за беспилотне летелице. Та област у нашој земљи прилично је уређена - прописано је како би дронови требало да се користе и увозе у земљу.

Би-Би-Си је пришао близу статуи Исуса у Бразилу, али не уз помоћ крана, хеликоптера, већ дрона.

Миодраг Ракић из "Helis angels" каже да дронови могу да приђу већини објеката на неприступачним теренима, направе добру слику и врате се назад. 

Претеча данашњег дрона или мултикоптера, како га радије називају његови творци, биле су играчке на даљинско управљање. Додавањем сложенијих компоненти попут џи-пи-еса, контролера или стабилизатора камере створене су озбиљније играчке. И управљање њима је озбиљније.

"Електромотори морају да буду стављени у стање приправности и да почну полако да се врте, што значи да су спремни за полетање. Полако дајем гас и ту смо полетели, онда га стављам у мод где он сам регулише висину", објашњава Ракић.

Код нас је постао славан због једног неславног узлетања и слетања. Злоупотребе се не могу спречити, али његови творци више воле да говоре о користима мултикоптера.

"Где би још могло да се користи - на пример у пољу агрикултуре и надгледања далековода, загревања, потрошње итд", рекао је Ракић, додајући да има широку позитивну примену.

Нове технологије, у овом случају летеће, захтевају и нове прописе - у свету им се већ прилагођавају. Иако се у нашем закону помињу беспилотне летелице, донет је пре појаве првог мултикоптера у Србији.

"Волео бих да видим неки вид надгледања - да се региструје где би процедура морала да буде једноставна јер су јефтине ствари, коштају од пар стотина до пар хиљада евра", каже Ракић.

Нове прописе прижељкују и због других ствари - људска грешка је, кажу, увек могућа, а све што лети може и да падне.