Бољи дани за златарски кромпир и сир

У Божетићима, где почињу сарадњу, задругари верују да овога пута добру прилику неће пропустити.

Ово би требало да буде "трећа срећа" – у животном циклусу земљорадничке задруге, чије је непостојање претходних година ослободило простор накупцима, а пољопривреднике уверило да, ипак, имају исти заједнички интерес.

Милутин Поповић из Божетића каже да за сељака нема излаза без задруге и да би сви производили кад би био обезбеђен откуп.

Вида Поповић и њени земљаци присиљени су да продају млеко пошто-пото.

Преко задруге, очекују и да ће лакше обезбедити помоћ државе за набавку неопходне механизације.

"Машине су доста застареле. Огромни су били губици у производњи сточне хране и на квалитету и квантитету", каже Ђорђе Поповић из Божетића. 

Произвођачи чувеног златарског сира, имају око 2.600 грла стоке, са њихових њива се овде прикупи 100 вагона кромпира, а кажу, било би га и више, да је откуп организованији.

Милинко Шапоњић, председник УО "Задруге", каже да морају имати респектабилне количине млека, али и кромпира и хељде који се традиционално гаје на овом подручју.

Намера локалне самоуправе је да и даље буде подршка задругарима – у отварању сточне пијаце, пласману производа и повезивању са великим прерађивачима и трговинским ланцима.

Димитрије Пауновић, председник Општине Нова Варош, каже да је неопходно да се сав вишак вредности преточи ономе ко га и ствара, а то је пољопривредни произвођач.

Од оснивања, 1947. године, задруга и село су делили судбину – она је Божетиће уздигла, деведесетих стигла до просјачког штапа, потом је обновљена и опет отишла у стечај. Селу са њом и без ње, неке су поуке постале очигледније, па се задругарству даје нова шанса.