Добровољно осигурање недовољно популарно

Мање од 30.000 грађана Србије користи могућност добровољног здравственог осигурања што није довољно, рекла је продајни директор здравственог осигурања "Уника осигурања" Милена Зечевић.

Зечевићева истиче да би код нас могао да се уведе сличан систем као у Хрватској која има модел партиципације, односно допунско здравствено осигурање, преноси Танјуг.

"У Хрватској се 80 одсто услуга плаћа преко здравствене књижице, а 20 одсто преко добровољног допунског здравственог осигурања", истакла је Зечевићева на Светском здравственом самиту у Београду.

Према њеним речима, они који имају добровољно здравствено осигурање у Србији махом раде у светским корпорацијама.

Марица Косановић из "Винер штедише осигурања" каже да су земље Европске уније и у земље из нашег окружења, Хрватска и Словенија, развиле једну посебну врсту добровољног осигурања и да је у питању осигурање партиципације које се спроводи у оквиру фонда за обавезно осигурање и у појединим осигуравајућим кућама.

"Питање је колико је наш фонд способан у овом тернутку да спроведе овакву врсту реформе и уведе слично осигурање", објашнајва Косановићева.

Подсећа да се од 2009. године уводи пројекат интегрисања информационог здравственог система Србије и да је прошле године у јуну потписан споразум о спровођењу националног здравственог рачуна Србије.

"Ми из осигурања очекујемо да, кад се тај рачун успостави, да ће се обезбедити евиденција свих учесника у здравству, како јавног тако и приватног сектора", истиче Косановићева.

Представници осигуравајућих кућа истичу да немају проблема у збрињавању пацијената (осигураника) у Београду, али да постоји проблем у унутрашњости.

Здравственом систему у Србији, како кажу, неопходна је реформа кроз коју ће и грађани почети више да брину о свом здрављу, а приватници видети свој интерес да отварају ординације и у унутрашњости Србије.

На тај начин ће здравствени систем постати доступнији свим грађанима.