Стижу нови апарати за зрачну терапију

Борислав Векић каже да је проблем медицинске опреме у онкологији велики и да тренутно има 10 до 12 линеарних акцелератора који никако да прораде у пуном броју, па се због тога онколошки центри суочавају са дугим листама чекања на зрачну терапију, преноси Танјуг.

На отварању Светског здравственог самита који се одржава у Хотелу Метропол Векић је објаснио да је Србија на 40. месту у Европи по броју новооболелих од малигних болести.

Векић прецизира да је 2011. године било 37.437 новооболелих од карцинома, а да је исте године умрло 25.007 пацијената и да највише забрињава повећање од 2,5 одсто броја умрлих.

Указује да велики проблем представља медицинска едукација и да се током реформе примарне здравствене заштите мора више радити на превентиви.

Скрининг програми, како каже, почели су да се раде на карцином дебелог црева, грлића материце и дојке, али да је проблем одзив грађана који не долазе на заказане прегледе.

Векић указује да је одзив грађана на превентивни преглед карцинома дебелог црвева био 64 одсто, карцином грлића материце 46 одсто, а дојке 36 одсто.

Говорећи о фармаколошком сектору у онкологији Векић истиче да Србија због недостатка новца не може да прати најновије трендове у вези са цитостатичком терапијом, али да ће се у наредном периоду и на томе порадити.

Увођење допунског осигурања, али и јавно-приватно партнерство о коме се у последњих неколико година много говори још увек није укључено у здравствени систем али Векић очекује да ће се то ускоро десити, пре свега кроз специјалне болнице и РХ центре.

Светски здравствени самит одржава се данас у Београду у форми неколико панел дискусија, на којима ће се говори о онкологији, области здравственог осигурања, правној регулативи, фармацеутском сектору као и јавном приватном партнерству у области здравста.

Расте број оболелих од рака

Директор Института за онкологију и радиологију Србије Радан Џодић упозорио је да у Србији сваке године расте број оболелих од карцинома, али да су капацитети онколошких центара остали исти.

Џодић је на Светском здравственом самиту, чији је Танјуг медијски покровитељ, рекао да је у Србији слаба примарна превентива, која подразумева алкохолизам, пушење, физичку неактивност, али и да и секундарна превенција - скрининг програми који подразумевају рано откривање рака дојке, грлића материце и дебелог црева - где би обухват требало да буде више од 75 одсто циљане популације, није још заживела у пуној мери.

"Што се лечења тиче, најмање проблема има у хирургији, за хемиотерапију постоји само листа заказивања, али су велики проблеми у зрачној терапији“, рекао је он.

Он је додао да у шест онколошких центара тренутно има 11 акцелератора, а да је потребно више од 30 апарата, како би се решио проблем са листама чекања на ту терапију код онколошких пацијената.

Од 11, четири акцелератора, како каже, раде до један сат ноћу, због чега се брже троше и брже ће да остаре, док је у Кладову машина за зрачење стара више од 40 година.

Директор Клинике за медицинску онкологију, Института за онкологију Даворин Радосављевић истакао је да је рано откривање пут ка решавању проблема малигних болести код нас и у свету.

Говорећи о тарапији, он је рекао, да због недостатка новца нашим пацијентима није доступна најсавременија терапија.

„Онколог Универзитетске болнице Тенон у Паризу Јозеф Глигоров рекао је да у западној Европи највећа стопа новооболелих од рака, али да је смртност далеко мања, него у неразвијеним земљама. У Француској, како каже, карцином се сваког дана дијагностикује код 1.000 особа, а сваког дана од те болести умре 400 пацијената.

Процене су, како каже, да ће на годишњем нивоу број оболелих бити повећан за два одсто.

„Издвајања за лекове јесу велика, али се мора рачунати на бенефит који они доносе. Ако излечимо пацијента, он ће се вратити својим свакодневним пословима, наставиће да ради, да троши, односно економија државе имаће користи“, објаснио је Глигоров.