Закон који прати ток "хуманитарног новца"

Уна, Вања, Тијана, Тамара, само су нека од деце за коју се чуло када су им животи зависили од брзине прикупљања новца за лечење. Уместо да зависе од добре воље људи, лакше би им било да је држава донела посебан закон и уредила ту област.

"Веома тешко се прати ток прикупљеног новца, а ту је и низ закона којe ланчано треба да донесу друге државне институције, попут Министарства правде, нпр. закон о забрани наследства хуманитарне помоћи", истиче Ирина Бан из Удружења родитеља деце оболеле од малигних болести и додаје да не може један закон све да уреди.

У Хрватској постоји Закон о хуманитарној помоћи и он сада чека на ревизију, јер је намера да у потпуности држи под контролом све хуманитарне акције. Предлажу се решења која би Србија могла да препише.

"Ако се сакупља за лечење одређене особе онда се средства могу само за то употребити. Нема више питања ко наслеђује средства или не наслеђује, она средства која остану иће ће у нову акцију истог типа", објашњава министарка социјалне политике и младих у Хрватској Миланка Опачић.

Иако је током поплава у Србији подела помоћи, кажу надлежни, била јавна, ипак су испливали неки проблеми. Донатори су на свој поклон морали да плаћају ПДВ, што је умањило вредност донације.

"Уколико би се те олакшице ПДВ-а увеле за донаторе свакако да би они могли више да донирају и да би њихова воља за донирањем била већа и то је пракса показала у другим земљама", каже секретарка Црвеног крста Србије Весна Миленовић.

Директор владине Канцеларије за обнову поплављених подручја Марко Благојевић истиче да није ПДВ-а, донација би било 20 одсто више.

"Неко ко зида десет кућа, из исте укупне масе новца могао би да сазида 12 да та донација није оптерећена ПДВ-ом", објашњава Благојевић.

У Великој Британији, Француској, Немачкој, као што се настоји и у Хрватској, законом се у потпуности прати ток новца прикупљеног у хуманитарним акцијама.