Зашто су важне социјалне карте

Четвртина становништва Србије, поред оних 600.000 који примају социјалну помоћ, у ризику је од сиромаштва. Највише их је на југу Србије.

У Нишу, на пример, социјалну помоћ прима пет пута више грађана него 2009. У Лесковцу помоћ користи 2.600 људи, а од почетка године поднето је 1.800 захтева. У Центру за социјални рад кажу да имају свој систем евиденције како би помоћ била праведно распоређена.

"Основ за коришћење права на социјалну помоћ је или неспособност за рад или незапосленост. На шест месеци се врши та контрола. Радно способни највише користе то право девет месеци у току године, тако да су наши стручни радници стално у контакту са тим корисницима", наводи Сузана Станковић из Центра за социјални рад у Лесковцу.

Социјална карта, коју би требало да имају сви грађани, према најавама из Министарства за рад, представљаће национални развојни пројекат, јер ће се подаци о свим грађанима из државних база похрањивати у један централни регистар.

"Ево, нека сваки грађанин Србије сад замисли да 14 регистара, који су од регистра социјалног осигурања до катастра, буде дневно ажуриран, да свако од нас има дневну информацију шта се дешава са њим, његовом имовином, променом у његовој имовини, плати, цела држава би била ефикасна и ажурна", истиче министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александар Вулин.

Према његовим речима, свако од нас ће имати одређени ниво права али и обавеза, па ће свако моћи да користи неке привилегије које држава даје, или неће да користи.

Држава је и пре четири године формирала социјалне профиле по општинама. То је база података која из Центара за социјални рад, Фонда ПИО и Националне службе за запошљавање прикупља бројке о најугроженијима.

"Она јесте употребљива, зависи за шта је користите, сигурно за усмеравање средстава јесте, али се и може доћи до појединачних података преко базе података оних од којих су преузете", објашњава Љуба Пејаковић, бивши специјални саветник у Министарству за рад и социјалну политику.

"Те социјалне карте које би у сваком тренутку 'снимале' целокупну ситуацију, заправо нису реалне у Србији у овом тренутку, нити је то нешто што суштински као механизам постоји у другим земљама", истиче Гордана Матковић из Центра за либерално-демократске студије.

Развијене земље податке о угрожености добијају на основу анкета. Скандинавске земље, на пример, имају регистре становништва и регистре свих прихода. Укрштањем тих база података добијају слику о социјалној структури становништва.