Диковић: Истина једина основа за будућност

Дводневну конференцију "Први светски рат, Србија, Балкан и велике силе" организују Институт за стратегијска истраживања и Историјски институт из Београда, а учествују 42 универзитетска професора и истраживача из војних и цивилних института из 15 земаља, преноси Танјуг.

"Иако је Србија са 4,5 милиона становника била једна од најмањих учесника у рату у њему је изгубила 367.100 официра, подофицира и војника, 114.000 је тешко рањено и трајно онеспособљено, без оба родитеља је остало око 58.000 деце, док се процене о укупном броју жртава крећу од 800.000 до 1,25 милиона становника", рекао је начелник Генералштаба Војске Србије.

Диковић је рекао и да после 100 година од почетка до тада највећег оружаног сукоба, и даље постоји потреба да се Велики рат истражује, да се о њему размишља, говори и пише.

"Али, у години у којој обележавамо век од почетка Великог рата важно је да објективно и непристрасно сагледамо све догађаје и процесе у вези са тим ратом и да суд о њему темељимо на историјским чињеницама, а на не романтичним представама и тренутним политичким намерама", рекао је Диковић.

Према његовим речима, истина је вероватно једина реална основа за заједничку будућност држава, поверење и истинско партнерство, додавши да се до ње може доћи само научним радом који почива на знању и који догађаје изучава без мржње и пристрасности.

Србија је у рат ушла како би бранила право на сопствено постојање и демократске тековине свог државног система, рекао је Диковић, и закључио да су Србија и њен народ стајали иза напредних идеја тог времена, пруживши немерљив допринос идеји заједништва као решењу за дотадашње поделе које су резултирале крвавим конфликтом.

Директор Историјског института Срђан Рудић каже да се углавном окривљује Србија с обзиром да је непосредан повод био атентат на Фердинанда у Сарајеву при чему се занимарује шта је довело до тог атентата а радило се о покушају поновне прерасподеле снага у свету.

Историчар Немачке Марк Стефан Петерс каже да је важно је да се поверавају бивши учесници рата након сто година покушавајући идентификовати аспекте који су до сада били непознати.

"Само тим путем можемо осветљавати неке ружне ствари које су се дешавале у прошлости", каже Петерс.

Намера организатора је да учесници конференције својим стручним и оригиналним радовима допринесу расветљавању питања која до сада нису били предмет анализа, односно да укажу на нове чињенице и дају нова тумачења.

Учествују професори и истраживачи из војних и цивилних института из Србије, Немачке, Бугарске, Румуније, Грчке, Белгије, Руске Федерације, Француске, Црне Горе, Словеније, Македоније, Италије, Јапана, Аустрије и Мађарске.