ЦИНС: Приватно обезбеђење изазвало смрт шест особа

Број случајева треба узети с резервом с обзиром на то да, како је објаснила новинарка ЦИНС-а Милица Шарић, велики број сукоба радника приватног обезбеђења није пријављен полицији због страха грађана од евентуалних последица, пренео је Танјуг.

Шарићева је, представљајући данас прву интернет-базу података о нападима припадника приватног обезбеђења на грађане Србије "Страх од обезбеђења", објаснила да је новинарски тим ЦИНС-а истраживао период од 2003. до данас и у њу уврстио ситуације у којима је приватно обезбеђење грубо прекорачило своја права.

Како је истакла, шест таквих напада обезбеђења довело је до смртног исхода.

"База је намењена свима, грађанима, фирмама које унајмљују обезбеђење, али и фирмама које пружају те услуге, о припадницима приватног обезбеђења који су правили проблеме. Она није коначна, већ се редовно ажурира од пријављених случајева, као и оних које је ЦИНС нашао у медијима, судској и полицијској документацији", објаснила је Шарићева.

База тренутно садржи 86 случајева, односно опис сваког од њих, мапу Србије са означеном локацијом инцидента, именом жртве, нападача и типом повреде.

Значај базе "Страх од обезбеђења" истакао је секретар Министарства унутрашњих послова Милорад Тодоровић, који њен допринос види у успостављању систематске контроле приватног обезбеђења и евиденције да ли су учесници напада припадници полиције, запослени у фирмама за обезбеђење или особе ангажоване као телохранитељи.

Тодоровић је додао и да је веома важно што је донет Закон о приватном обезбеђењу, на чијој је изради и лично био ангажован, али да ће се прави ефекти његове имплементације постићи доношењем подзаконских аката.

"Оно што фали за имплементацију јесу подзаконска акта. Готово сва подзаконска акта су у завршној фази и очекујемо да у најскорије време да буду објављена", рекао је Тодоровић, објаснивши да она, пре свега, регулишу програм и начин обуке припадника безбедности, акредитацију центара за обуку и начине полагања.

На Закон о приватном обезбеђењу осврнуо се и извршни директор Београдског центра за безбедносну политику Предраг Петровић, указавши на проблем безбедносне провере припадника обезбеђења, као и неуређеност тога ко заправо унутар МУП-а Србије контролише приватни сектор безбедности.

Он је нагласио да треба хитно донети 11 недостајућих подзаконских аката како би почела обука припадника приватног обезбеђења и да би фирме у којима су запослени добили лиценце, истичући да је управо недостатак обуке одговоран за смртне случајеве у инцидентима између грађана и обезбеђења.

Формирање базе инцидената поздравио је председник Комисије за јавно приватно партнерство у сектору безбедности Србије Драгиша Јовановић који сматра да ће она допринети бољој контроли области приватног обезбеђења.

Јовановић је оценио да ће, уз помоћ те базе, тржиште само регулисати које ће фирме, на основу репутације, постојати, а које ће се угасити, али је и додао да је потребно направити разлику између приватног и "дивљег" обезбеђења.

На представљању интернет базе података о нападима припадника приватног обезбеђења на грађане Србије учествовао је и брат Филип Чоловић, брат Федора Фримермана, младића којег је обезбеђење сплава Саунд на смрт претукло 25. јула прошле године.