За осам месеци 18 напада на новинаре

Председник НУНС-а је, на конференцији "Безбедност и заштита новинара - позив на акцију", рекао да су 2008. била 144 напада на новинаре и запослене у медијима, а следеће године 36, преноси Фонет.

У 2010. тај број је био 35, али се годину дана касније попео на 80, да би 2012. био 31, прецизирао је Обрадовић и додао да су 2013. забележена 22 таква напада.

Новинари у Србији нису безбедни, а власт не чини довољно да им омогући нормалне услове за рад, оценио је Обрадовић.

Констатовао је да неоткривање или некажњавање нападача чини да се новинари осећају небезбедним.

Државни секретар у Министарству културе и информисања Саша Мирковић истакао је да је предложеним, а потом усвојеним медијским законима, то министарство желело да конкретно покаже колико му је стало да новинари буду заштићени.

Тим законима, додао је Мирковић, стварају се системски услови за функционисање медија у будућности.

Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић сматра да би можда на националном нивоу требало формирати неку институцију као што је то, на пример, Центар Симон Визентал, која би својим подацима помогла у истрагама напада на новинаре.

Према његовом мишљењу, потребно је направити базу података, у којој би били новинарски текстови везани за неке случајеве.

Матић је потребу формирања такве базе података илустровао истрагом о убиству новинара Вечерњих новости Милана Пантића, на којој се од 2001. године изменило чак седам полицијских радних група, али ниједна није имала резултате, него се само гомилала документација.

Полиграфски је тестирано више од 2.000 људи, као да се то чинило само да би се прикупило много документације и створио привид да се радило, нагласио је Матић.

Сада на случају убиства Пантића ради деветоро људи, сви документи су сакупљени на једном месту и то ће, према оцени Матића, представљати озбиљан помак у истрази.

Заменик шефа Мисије Савета Европе у Београду Нађа Ћук рекла је да је пројекат у оквиру кога се ради на унапређењу слободе информисања и медија у Југоисточној Европи напредовао у протеклих годину дана, као и да све државе региона муче исти проблеми у тој области.

Сви напади на новинаре морају бити истражени, а њихови починоци кривично гоњени, поручила је Ћук.

Нагласила је да овај пројекат доприноси и јачању независности регулационих тела и јавних сервиса, као и јачању професионалних правила у извештавању.

Члан Комитета за заштиту новинара при Савету Европе Вилијам Хорсли рекао је да се данас живи у парадоксу - више је слободе говора него икада, због интернета, али је слобода медија у свету, укључујући и Европу, достигла свој најнижи ниво.

Како је упозорио, 25 година после завршетка Хладног рата у Европи је на сцени груба манипулација медијима, коју спроводе власти држава или интересне групе, што води ка
новинарској аутоцензури.

На конференцији је представљена и база података о нападима на медијске раднике коју је сачинио НУНС и објавио на свом сајту.