Судска заштита за узбуњиваче

Нацрт Закона о заштити узбуњивача добио је позитивно мишљење Европске комисије. Нацрт закона, између осталог, предвиђа да особе које пријаве корупцију не могу бити прогањане због тога и за то ће добити судску заштиту од државе. Први корак у заштити је привремена мера.

"Најбитнија је та привремена мера. Не може се чекати на коначну одлуку суда и узбуњивач оног тренутка када се осети угроженим, уколико је послодавац учинио нешто на штету узбуњивача, може тражити привремену меру у року од осам дана", објаснио је државни секретар у Министарству правде Радомир Илић у изјави РТС-у.

Ово право се остварује у поступку који је знатно другачији од редовног поступка и рокови су знатно краћи.

Упитан ко сноси трошкове судског поступка и на коме је терет доказивања, Илић је одговорио да трошкове покрива послодавац као економски јача страна у поступку.

"Послодавац је по суштини економски јача страна и уколико је макар довео у сумњу да је извршио одмазду према узбуњивачу, онда ће морати да докаже да није", истакао је Илић.

Објаснио је да се узбуњивач, пре свега обраћа тамо где ради, а може да оде и у тужилаштво, код Заштитника грађана, Агенцију за борбу против корупције.

"Главна пиштаљка је јавност", рекао је државни секретар додавши да би узбуњачи могли да се обрате и медијима, уколико проблем не може да се реши унутар институција.

Нацрт закона о заштити узбуњивача ускоро би требало да се нађе пред Владом, а потом и пред посланицима.