Пут младих из дијаспоре у Србију

Младима из земаља које имају јаке економије, али и академцима из региона представљено је стање српске привреде и администрације. У кратком комшијском погледу, студент из Бањалуке види шансу за запослење.

"Радо бих прихватио да радим у Београду уколико би то било исплатво, мислим да би са задовољством дошао овде", каже Војислав Савић, студент Факултета политичких наука у Бањалуци.

Аустријска студенткиња Јелена Нишавић је српску привреду упознала кроз некадашњег гиганта а данашње посрнуло предузеће - јагодинску фабрику каблове. Каже да би се у Србију радо вратила, када би имала где.

Николина Петковић из Канаде ускоро ће понети титулу мастер у области јавне администрације. У Торонто носи искуство из панчевачке локалне самоуправе.

"Овде у Србији сви трче од првог спрата до трећег да би један папир доставили некоме, али не видим баш шансу да бих могла да радим овде", каже Николина.

Њихови родитељи - српска дијаспора у Србију годишње улије дупло више новца од највећег појединачног инвеститора. Али се тај новац изгуби у потрошњи. Циљ организатора праксе је да њихова деца уложе знање, искуство и пословне везе.

Циљ је да та деца када се врате у матичне земље пронађу могућност да се инвестира у Србију како би било добро и њима и Србији и локалним самоуправама из којих су потекли.

Кроз пројекат Наледа, студенти Србију упознају већ четири године, а ове године шансу је добило 20 академаца из Канаде, Грчке, Аустрије, Словеније и Републике Српске.