Механизација уместо коња

Иако су завршили средњу школу, браћа Милосављевић нису могла да нађу посао у струци. Зато су се окренули занату, који су учили од оца. Посла има много, јер се дрво за огрев у овом периоду највише и тражи.

Владимир Милосављевић из Дљина каже да пет до шест хиљада кубика ураде годишње.

Од оца Слободана не траже да иде са њима у шуму, јер не желе да види колико, заправо, ризикују како би дошли до зараде. И поред тога, родитељи стрепе сваки пут када су синови у шуми.

"То је бол, то није страх. Ту је трактор преврнут. Он је излетео преко двадесет и нешто метара из трактора. Он је тек осетио страх кад је дошао кући, после сат времена", каже Слободан Милосављевић.

Тракторе и механизацију тестирају до крајњих граница, баш као и своју упорност и издржљивост. Код куће остају само кад пада киша. Најмлађи брат прави фијакер, док су старија браћа посвећена бризи о коњима.

У витрини мноштво пехара за успех на Штрапаријадама широм Србије. Од прошле године такмичење у вучи балвана коњима, три брата организују и у Лучанима. Тренингом се постиже синхронизација човека и животиње, а без љубави и тимског рада нема резултата на такмичењу какво је Штрапаријада.

"Пореклом је из Босне. То је да се докаже чији је коњ јачи, али без ударања, било каквим контактом коња да се удара", каже Вељко Милосављевић.

Шампионску титулу ове године очекују од Шарца. Са њим се најчешће игра двогодишњи Слободан, под будним оком стричева, док отац не доврши фијакер у коме ће се возити на Штрапаријаде.