Земун, из куће право на магистралу

Станари у Банатској улици у Земуну већ дуже време се суочавају са, чини се, безизлазном ситуацијом. Прилазни пут мосту Земун–Борча гради се само неколико метара од улаза у њихове зграде. Станови су легални, иако је главним урбанистичким планом Београда још 2003. то земљиште предвиђено за градњу пословног, а не стамбеног простора.

Када су купили станове на периферији Земуна, станари нису ни слутили да ће испод њихових прозора проћи пут са шест трака. Сада се поставља питање да ли ће грађани убудуће морати да гледају и планска документа градова како би били сигурни шта купују.

"Адвокат је гледао, погледао је грађевинску дозволу, погледао употребну дозволу, рекао је – све је чисто, све је у реду. Зграда је легализована, укњижена, међутим, после пар месеци наш сан се срушио, срушили су нам ограду, кренули су багери да копају", каже станарка Горјанка Панајатовић.

Закон о јавним путевима налаже да се са сваке стране саобраћајнице мора оставити 20 метара заштитног појаса, осим ако урбанистичким планом није другачије решено. А у овом случају јесте, пошто је ту предвиђен само пословни простор за који није обавезан заштитни појас.

Проблем је настао зато што је инвеститор ту ипак бесправно саградио стамбени простор и затражио легализацију. Београдски секретаријат је 2011. прихватио такав захтев.

Секретар за послове легализације објеката Београда Немања Стајић каже да је, према Закону о планирању и изградњи који је тада важио, донето решење о грађевинској и употребној дозволи које је било компатибилно са становањем.

"Објекти се не налазе у коридору саобраћајнице, они испуњавају услове за легализацију, постоји имовински основ за ту парцелу. Сада ја постављам питање – на основу чега сам ја, али и Секретаријат за послове легализације, могао да донесем негативно решење", рекао је Стајић.

У Секретаријату кажу и да је свако пре куповине могао да провери планске документе.

"Какав Генерални урбанистички план, какви папири, значи апсолутно ми није падало на памет да ли ће негде у Земуну бити неки магистрални пут, за то су ваљда били задужени људи који су за то стручни", каже станарка Панајатовић.

Пут је у надлежности Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, у којем кажу да су проблем наследили. Станарима предлажу да им засаде дрвеће између пута и зграда, поставе противзвучне ограде, изграде искључење са саобраћајнице према становима, а и места за паркинг.

Међутим, захтев станара је - или да их преселе или да се сузи коловоз. Највише брину за безбедност деце.

Државни секретар у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Миодраг Поледица каже да је та градска саобраћајница пројектована и предвиђена за брзине од 50 километара на сат, што је брзина која важи за било коју другу градску саобраћајницу у зони Београда.

"Дакле брзина је 50, оно што смо планирали у додатним радовима на овом пројекту је да омогућимо пешачки семафорски прелаз у првој фази, у другој пасарелу. Међутим, ми саобраћајницу не можемо да померамо, нити мост", каже Поледица.

Изградња саобраћајнице неће стати, кажу у надлежном министарству, јер децембар је рок да се радови заврше.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
11° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом