Рад судија под лупом

У Високом савету судства који ће надзирати вредновање судија, истичу да ће правилник судски систем учинти ефикаснијим, док европски стручњаци и струковна удружења упозоравају да правилник своди судије на "раднике на брзој траци", због чега ће трпети правосуђе, а на крају и грађани.

"Не очекујем проблем у примени правилника. Његова основна сврха је побољшање ефикасности судског система, очување стручности судија и председника судова и њихово подстицање да пруже најбоље резултате, што доприноси јачању поверења грађана и напредовању у каријери", рекао је за агенцију Бета заменик председника ВСС Мирољуб Томић.

Правилник предвиђа два критеријума за вредновање рада судија, мерило квалитета и квантитета. Када се буде оцењивао квалитет рада судија, узимаће се у обзир проценат укинутих пресуда и време које је потребно да се донесе одлука.

"Уколико се судији укине много одлука, то говори да његов рад није квалитетан и да се ту јављају одређени проблеми, исто тако сви смо свесни разлике када се једна пресуда донесе за две недеље или у року од годину", навео је Томић.

За други критеријум, мерило квантитета, узимаће се у обзир месечна норма, односно колико је предмета судија решио, а колико је предмета још у раду.

Судија на крају вредновања, може да буде оцењен "изузетно успешан", "успешан" и "не задовољава".

"Верујем да ће овај правилник да се покаже у пракси као делотовран из разлога што су одредбе доступне свим судијама и зато што ће њихов рад вредновати судије, и то судије са више инстанце мерилима која су транспарентна и објективна. На крају крајева, уколико не буде задовољан поступком или оценом има право жалбе комисији коју чине три судије Врховног касационог суда", оценио је Томић.

Председница Друштва судија Драгана Бољевић рекла је да је правилник срце правосудног система од кога ће зависити како судије раде и какву правду добијају грађани.

"Ми јесмо за то да се судија вреднује, али овај правилник, нажалост, далеко је од доброг. Он, практично, своди судије на раднике на траци, јер вреднује брзину и количину рада, као да судије производе ексере, а не да решавају правне проблеме", истиче Драгана Бољевић.

Бољевић је истакла да применом правилника трпеће грађани и читав судски систем, јер се критеријум квалитета свео на мерење кванитета, док је критеријум кванитета задржао старомодан модел месечне норме који подстиче судије да решавају лакше предмете.

"Такав систем норми је показао једну негативну особину да судије у жељи да остваре норму, решавају предмете који су по својој природи нови и лаки, јер за теже предмете треба више времена, а то се овим правилником не уважава", указала је Драгана Бољевић.

Заменик председника ВСС Мирољуб Томић је појаснио је да постоје различите норме за судије који раде у Основним, Вишим и Апелационим судова и нагласио да је један од смисла правилника да се све судије доводу у исту ситацију у исти полажај.

"Стоји чињеница да су поједине судије различито оптерећене, али управо зато се уводи норма, број предмета треба да буде исти и за судију у Београду и у неком другом месту", одговорио је Томић.

Правилник о вредновању рада судија, слат је више пута Европској комисији (ЕК), која је одобрила вредновање судија, али у њиховом извештају из јула ове године се изражава "забринутост у погледу индикатора квалитата".