Млади Албанци слабо знају српски језик

Подаци о слабом познавању српског језика изнети су на презентацији Студије о могућностима унапређења наставе и учења српског као нематерњег језика у основним школама у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи, преноси Танјуг.

Како је наведено, незадовољавајући ниво знања званичног језика доводи се у директну везу са знатно умањеним шансама да припадници албанске националне мањине користе могућности у вези са образовањем, да се пријављују на конкурс за запошљавање, буду у већој мери укључени у процес доношења одлука.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић рекао је да је израда Студије преседан који доказује да смо сазрели као друштво или да се томе приближавамо.

"Разлози за Студију нису политички, већ економски. Почињемо да радимо на једном великом пројекту који желимо да решимо из економских разлога", рекао је Вербић.

Истакао је да је чврсто и јасно опредељење Министарства да све што чини буде усаглашено са Конвенцијом Савета Европе за заштиту националних мањина и да ради усаглашено са оним што је зацртано кроз Стратегију развоја образовања.

Наводећи да има много ствари у образовању које траже корекције, реформе и унапређење, али да је високо образовање једна од ствари која је прилично квалитетна, министар је рекао да високо образовање треба да буде доступно свима.

"Наш је интерес да сви наши људи студирају на нашим универзитетима који су бољи од универзитета у окружењу. Не желимо да било ко, због непознавања језика, иде у друге земље, ако постоји бољи универзитет који је ближи'', рекао је Вербић.

Шеф делегације Европске уније у Србији Мајкл Давенпорт оценио је да српско законодавство садржи веома похвалне одредбе усмерене ка унапређењу заштите права припадника националних мањина, додајући да су оне побољшане током последњих година.

Међутим, како је рекао, јасно је да имплементација тих закона и уредби није увек задовољавајућа.

"Када говоримо о интеграцији, образовање има значајну улогу у креирању идентитета и у мултиетничким друштвима је важан инструмент'', рекао је Давенпорт.

Говорећи о ситуацији на југу, Давенпост је истакао да постоји одређен број препрека као што је недостатак одговарајућих уџбеника на албанском језику.

"Српске власти би требало још да ојачају напоре да обезбеде доступност уџбеника на мањинским језицима и то на начин на који одговара потребама национаних мањина", рекао Давенпорт.

За потребе студија спроведено је истраживање у 16 основних школа у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа у којима се настава одвија на албанском језику, у циљу утврђивања тренутног стања.

Како је наведено, свега пет одсто албанских ученика из тих места који српски језик уче као нематерњи има задовољавајуће знање.

Студија је показала да ученици у највећој мери немају функционално знање српског језика да могу да остваре комуникацију на том језику, било писано било усмено, нити су у стању да разумеју саговорника, а мали број ученика који је остварио натпросечне резултате тестирања, знање није стекло у наставном процесу.

Примећено је и да не постоје ваннаставне активности у којима би они имали прилику да остваре контакт са вршњацима којима је српски матерњи, а наведено је и да је потребно да се ученицима обезбеде нови уџбеници, а наставницима одговарајућа обука и средства за рад.