Ризици корупције у Закону о јавним предузећима

Агенција у саопштењу наводи, да законским одредба о именовању директора јавних предузећа нису предвиђени јасни критеријуми који би омогућили да се најквалитетнији кандидат изабере за директора, јавља Бета.

У овој агенцији наводе да је орган надлежан за именовање директора јавног предузећа има широка дискрециона овлашћења, која треба да се ограниче како не би дошло до именовања било ког кандидата са листе, без обзира на ранг листу.

"Сама мерила за именовање нису прописана Законом, већ се одређују Уредбом, али само за јавна предузећа чији је оснивач Република Србија и остаје нејасно ко ће их и на који начин прописати у случајевима када је оснивач јавног предузећа аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе", указује Агенција за борбу против корупције.

Агенција наводи да у Уредби за избор директора јавних предузећа, усвојеној новембра прошле године, стоји да се "способности, знања и вештине кандидата проверавају усмено и писано, као и на други одговарајући начин", што је како оцењују недовољно прецизно и чиме су Комисији за именовање дата широка дискрециона овлашћења.

Законом о јавним предузећима нису дефинисани ни стандарди за утврђивање стручног и савесног обављања дужности директора, што оставља простора за евентуалне злоупотребе и отежава успостављање делотворног механизма за утврђивање одговорности директора јавних
предузећа, истичу у Агенцији.

У својој инцијативи Агенција је дала и препоруку да начин спровођења изборног поступка директора, као и однос између фаза поступка прецизније уреде.

Иницијатива је доступна на сајту Агенције за борбу против корупције.