Како да летовање не буде "ноћна мора"

Туристичке агенције су побољшале квалитет рада, оцењују у ресорном министарству и додају да је у току поступак за одузимање лиценце за њих седам. Стручњаци су сагласни да је непходно изменити Закон о туризму и тиме боље заштитити српског туристу.

За породицу Сретеновић летовање у Грчкој претворило се у праву ноћну мору због чега су, већ првог дана, једва чекали да се врате. На фотографијама које су донели са летовања ружне успомене и доказ да вила у којој су одсели није ни налик оној са фотографије коју им је показала туристичка агенција.

"Заправо брава на вили није постојала, врата су се затварала неким ексером и сајлом, врата на апартману нам се нису затварала, ми смо биле и опљачкане трећу ноћ. Власници агенције су нам рекли да је то нормално, да се пљачке дешавају и наредних осам дана нису хтели да нам обезбеде други смештај", каже Сузана Сретеновић.

Неки су се летос у хотелу са пет звездица у базену купали са козама, други су стрепели да ли ће због неизмирених обавеза агенције бити усред летовања избачени на улицу.

Колико је важно пријавити непријатност са туристичком агенцијом показује податак да је само 10 пријава туриста, колико је током лета стигло на адресу Националне организације туристичких агенција, било довољно да та организација размишља да из чланства искључи четири агенције.

Да би српски туриста био заштићен као и европски неопходно је, кажу у ЈУТИ , да агенције буду одговорније, а држава према њима ригорознија.

"То се пре свега односи на полису осигурања од одговорности, инсолвентности где тај процес отварања тих полиса, да их тако назовемо, код обештећења путника није чини се законски најбоље регулисан и то осим што траје јако дуго има једну процедуру која није задовољавајућа", тврди Александар Сеничић, директор Националне асоцијације турустичких агенција.

Заштитници потрошача упозоравају да је туризам најзаштићенија грана привреде што грађанима отежава могућност да остваре право на обећану услугу.

"Најављене измене закона о туризму морају ићи у том смеру да потрошач не сме да плати комплетан износ за било какав аранжман, док услуга није извршена, дакле, ту улазимо у контрадикторност законодавства да све друге привредне гране испоруче услугу или робу, па тек онда потрошач плати у целости или оно што је остало, једино се код туристичких аранжмана захтева пуно плаћање", сматра Зоран Николић из Националне организација потрошача Србије.

Да би спречили непријатна изненађења на летовању, туристички инспектори су пре почетка летње сезоне урадили преко 1000 превентивних контрола туристичких агенција, истичу у ресорном министарству. Међутим, поблеми из године у годину су исти - туристи се највише жале да их агенције обмањују када је реч о смештају и храни.

"Без обзира колико ми подигнемо овде ниво нашег рада, агенције су побољшале доста свој рад, једноставно увек има незадовољних путника. Настане проблем у раду агенције махом су то неизвршене финансијске обавезе према трећим лицима, значи ту негде повећати надлежности туристиче инспекције да можемо да пратимо и то", каже Гордана Радосављевић, помоћник министра за трговину, туризам и телекомуникације.

У ресорном министартву процењују да не треба пооштрвати кажњавање туристичких агенција. Постојеће санкције су тврде сасвим довољне. Међутим, размишљају о томе да се убудуће подношење пријаве грађана наплаћује како би смањили број неоснованих притужби.