Легализација објеката у застоју

Без дозволе се највише градило у Београду, где је предато 240.000 захтева за легализацију. Рачунајући и приградске општине, број је већи од 300.000. Од тога је решено свега 15.000 предмета.

На полицама се налазе хиљаде предмета, али на шалтерима нема гужви. Прописи се мењају а људи су збуњени.

У Секратаријату за легализацију Београда већ имају предлоге како да олакшају и убрзају тај процес.

"Измене и допуне закона које смо ми урадили имају три аспекта. Први аспект је поједностављење урбанистичких параметара. Други аспект је поједностављење имовинско-правног основа. Трећи, као најважнији јесте материјални моменат, односно омогућавање попуста за лица која су поднела захтев за легализацију, за плаћање накнаде за уређење грађевинског земљишта", објашњава секретар за легализацију Београда Немања Стајић.

У великом броју предмета проблем су нерешена имовинско-правна питања. Тако је и у Нишу, где је од 33.000 захтева решено само неколико стотина.

"Људи кад хоће да легализују објекат, тек тад схвате да од оног почетног власника парцеле на којој су градили њихови преци, нису то пренели на своје име. Ми можемо да легализујемо само на име оног чије је власништво парцела", каже Мирољуб Станковић из Управе за планирање и изградњу у Нишу.

У Србији је предато око 800.000 захтева, а решено је око 10 одсто.

"Осим тога да се та процедура смањи и да трошкови појефтине, не видим ниједну другу могућност која би допринела већем степену легализације", каже чланица Одбора за просторно планирање Скупштине Србије Сузана Спасојевић.

"Пошто ће овај нов закон о планирању и изградњи бити већ крајем августа и почетком септембра пред посланицима, ја искрено очекујем да би неки од пратећих, да кажем посебних закона, морао да прати легализацију", каже члан Одбора Драган Јовановић.

Према неким проценама, легализацијом бесправно подигнутих објеката могла би да се стави у промет имовина вредна више милијарди евра.