Санкције за "псе рата"?

Десетине на страни Русије, десетине на страни Украјине, са платом од 2.000 до 6.500 долара. То су српски добровољци у руско-украјинском сукобу.

Војни аналитичар Александар Радић каже да оног тренутка када постане јасно да држава Србија није уплетена у организацију, тог тренитка нико не може да оптужи Србију да је одговорна за евентуално појављивање појединаца на ратишту.

Како истиче, са подручја Балкана на ратишта одлазе људи са комбинацијом авантуристичких и идеолошких мотива.

Како наводе Риа новости, о учешћу Срба у сукобима на Криму чуло се у марту, а у мају су се појавили извештаји о одреду "Јован Шевић". Наших има и у Либији, Сирији, Ираку, а упућени кажу да се повезују преко интернета. На Блиски исток долазе преко Турске, а у Украјину преко Русије.

Проблем могу да буду ратници повратници. У региону за главног "извозника" џихадиста важи Босна и Херцеговина, а у свету Аустралија.

"Могу да представљају језгро за развој терористичких група, ту говоримо о људима који су отишли у Сирију, јер када се врате кући, око њих могу да се окупе истомишљеници на које ће да пренесу радикализам", објашњава Радић.

Иницијативу да се одлазак наших држављана на страна ратишта третира као кривично дело два пута покреће партија Расима Љајића.

"Не можемо да прихватимо да се ратовање третира као обично занимање и да неко ко је држављанин Србије оде и ратује за туђе интересе или потребе и да се понашамо да је то уобичајна ствар. Ти људи представљају безбедносни проблем, а желимо и да спасемо њихове животе. Кад се врате, они су овде обично протагонисти најрадикалнијих политичких идеја", објашњава Љајић.

У БиХ то је већ кривично дело, а Македонци, чији добровољци ратују и гину у Сирији и Ираку, планирају да затвором кажњавају ратовање ван земље.