Делић: Еболе нема у Србији

Драган Делић је Танјугу рекао да постоји мала могућност да ебола уђе у Србију, јер то није тип вирусне инфекције која се лако преноси са човека на човека.

Делић је појаснио да су у највећем ризику здравствени радници који брину о оболелом -медицинске сестре и лекари, који долазе у контакт са телесним течностима болесника као што су крв, столица, друге телесне течности.

Подсетио је да је Министарство здравља преко санитарне инспекције појачало надзор на уласку у нашу земљу и додао да он не очекује да се болест појави, те да би било велико изненађење да се тако нешто деси.

"Међутим, пошто је планета глобално село и наши људи раде у Африци, теоретски, а мање практрично, постоји могућност да се ебола, али и друге карантинске болести које носе велику смртност, уђу у Србију. Здравствени систем по мени је спреман да то препозна и лечи у границама својих могућности", каже Делић.

Код два пацијента који су из Сомбора упућени на Инфективну клинику под сумњом да су заражени овим тропским вирусом, како каже, након претрага и детаљних анализа утврђено је да један има упалу плућа, а други маларију.

Делић истиче да је за лечење еболе, али и других карантинских болести, најважнији стручан и обучен здравствени кадар - лекари и медицинске сестре и да такав кадар Инфективна клиника има, али да постоји проблем што се тиче простора.

"Клиника за инфективне болести треба да се прилагоди инфективним болестима 21. века. Овај павиљонски тип болнице треба заменити новом болницом која би пружила максималну гаранцију изолације пацијената и максималну заштиту за здравствене раднике", рекао је Делић.

Како је додао, концепт нове Инфективне клинике има подршку Клиничког центра Србије, Института Батут и Министарства здравља и нада се да ће у наредним годинама и тај проблем бити решен.

Према најновијим подацима Светске здравствене организације, у западној Африци је од почетка године од еболе умрло 932 људи, а потврђено је да је 1.711 особа инфицирана овом болешћу, углавном у Гвинеји, Либерији и Сијера Леонеу.

Директор Инфективне клинике појашњава да ебола припада групи хеморагијских грозница и симптоми болести почињу нагло из пуног здравља, са повишеном температуром, боловима у мишићима, повраћањем, течним столицама.

У каснијој фази, како објашњава, јављају се крварења, јер вирус оштећује мале крвне судове.

"Долази до значајног оштећења свих органа и болесник има и унутрашње и спољашње крварење", наглашава Делић и додаје да је смртност од ове болести 50 до 90 одсто и да је невоља што за болест не постоји лек.