Права деце остала у другом плану

Резултати истраживања о вршњачком насиљу у школама, које је спровео Заштитник грађана, показала су да се чак 80 одсто деце сусрело са различитим видовима насиља, рекла је Стевановићева, преноси Танјуг.

Поред случајева вршњачког насиља, млади су у појединачним ситуацијама били и жртве својих наставника.

Стевановићева је као проблем навела то што се углавном препознаје само физичко насиље, док се сва остала, попут емоционалног, занемарују.

''Чак и када у партнерским односима имамо насиље, нико не препознаје дете које на посредан начин трпи насиље. То је дуг пут у коме системски сви надлежни органи треба да раде како би едуковали друштво о штетности насиља'', сматра заменица заштитника грађана.

Од почетка ове године Заштитнику грађана стигло је 290 притужби из области права детета, свега 90 мање у односу на целу прошлу годину.

Притужбе се, додала је, односе на повреде права детета у области породично-правне заштите и права на здравствено осигурање и образовање.

Већина препорука омбудсмана је усвојено, што Србију држи на европском просеку. Међутим, то није довољно, навела је Стевановићева.

''Ми смо изнад европског просека по извршењу препорука омбудсмана. Али, док имамо и једну препоруку која се не реализује, не смемо бити задовољни'', рекла је Стевановићева.

Посебно забрињава положај деце са улице, која су "невидљива" у систему заштите државе, казала је Стевановићева.

Подсетила је да је Заштитник грађана пре две и по године поднео извештај у којем је указано да држава нема евиденцију ко су све деца улице.

''Прошле су две године, а од надлежних министарстава, којима смо дали низ препорука у том правцу да се изјасне, до дан-данас нисмо добили ниједну информацију'', упозорила је Стевановићева.

Према њеним речима, деца улице нису у евиденцији јер су правно невидљива, па самим тим нису у систему.

Заменица заштитника грађана рекла је да су отворена и друга питања, посебно из области здравстване заштите за децу оболелих од тешких и ретких болести.

''Свесни смо учесталих кампања где се прикупљају средства да би се та деца лечила, али то су појединачне и ад-хок приче. Ми као друштво морамо да нађемо начина да то не буду појединачне акције, већ да држава обезбеди систем да та деца имају адекватну помоћ државе'', закључила је Стевановићева.