Конверзија земљишта, камен спотицања

У једној бившој фабрици у центру престонице, уместо радника и машина, налази се паркинг. До власника нисмо успели да дођемо, али се зна да је Град пренаменио земљиште и дозволио градњу стамбено-пословног објекта.

То је само један од примера на коме ће се видети хоће ли држава наплатити конверзију земљишта или ће власник без накнаде моћи да гради, што би требало да прецизира нови закон о планирању и изградњи.

"За изградњу сваког новог објекта неопходно је платити градско грађевинско земљиште, то јест конверзију", рекла је Лепосава Дукић из предузећа "Дукић" у Сремској Митровици.

Виктор Кобјерски из Привредне коморе Србије каже да је свуда у свету инвеститор дужан да плати грађевинско земљиште. Према његовим речима, то се исто односи и на инвеститоре који су дошли код нас.

Међутим, саветници за улагања у некретнине сматрају да ће власници предузећа односно инвеститори бити оштећени ако земљиште буду плаћали по тржишној цени.

"Неко ко је купио фабрику, најчешће је код нас купио од 2000. до 2009. године, био је богат човек, дошла је криза и те фабрике су најчешће оптерећене – банке имају хипотеке и као што можете видити у медијима – сви ти богати људи су презадужени, блокирани и фирме им иду у стечај", рекао је Небојша Нешовановић, консултант за улагања у некретнине.

Према његовим речима, Савет страних инвеститора, Америчка привредна комора, НАЛЕД и Клуб привредника предложили су Влади да се одустане од института конверзије уз надокнаду, и да се земљиште конвертује без накнаде.

С тим предлогом, као ни са многим другим решењима у Нацрту закона о планирању и изградњи, не слажу се у Мрежи за реституцију.

Миле Антић из Мреже за реституцију каже да предложена решења нису добра, зато што опет дају додатне привилегије онима који су узурпирали то земљиште и желе нескривено да га препродају, или још горе – да дугове које су навукли на своја предузећа и објекте прошире и наплате тако што ће пренети дугове на државно грађевинско земљиште

Занимљиво је да страни учесници у јавној расправи о Нацрту закона о планирању и изградњи не желе да дају сугестије само када је реч о конверзији земљишта.

"Веома је важно да Влада Србије праведно реши то питање с онима који траже реституцију. Политичка, економска, социјална и етичка осетљивост питања у вези с конверзијом земљишта или реституцијом захтевају да се нађе решење које би задовољило све заинтересоване", каже Сузан Купер из "Ју-Ес ејда".

Напомињући да ће закон штитити права грађана који чекају да им се имовина врати реституцијом, у ресорном министарству кажу да ни у Радној групи која пише закон нису сложни у томе како решити питање конверзије земљишта.

Зорана Михајловић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, каже да ако је неко купио предузеће – имаће рок до када мора да приведе намени само земљиште, односно то предузеће.

"Уколико се то не буде десило, иде се на плаћање конверзије или се долази до одузимања, дакле то није питање само овог закона, то је питање Министарства привреде и Агенције за приватизацију", истакла је Михајловићева.

Планирано је да се пренамена земљишта плаћа у 120 рата и да половина новца иде локалним самоуправама, а половина Фонду за реституцију. Србија има 21.000.000 катастарских парцела, а процењује се да једну трећину чини градско грађевинско земљиште.