Како послује затворска економија

Десетине грла стоке стигле су као помоћ угроженима у мајским поплавама – и то из затворских установа. У највећем затвору у земљи, у Сремској Митровици, осуђеници су, осим у сточарству, ангажовани и у пољопривреди, машинској и штампарској индустрији.

Затвор у Митровици може самостално да функционише ослањајући се на своју економију. За затворенике, рад је награда за добро владање. Иначе, ово је једини затвор у Србији где казну служе и странци.

Уместо решетака – радна терапија, која овом затвору доноси 100.000.000 динара годишње. Између осталог, произведу милион изолатора за осигураче, 3.500 тракторских точкова и 60 тона челика.

"Правимо разне точкове за тракторе, приколице, прикључне машине. Тако лакше подносимо дане овде, потрошимо време. Није лоше, овде је приоритет да се вратимо на старе добре путеве", прича затвореник Блажо.

Ипак, највећи део затворске економије чини пољопривреда, производња на 800 хектара обрадиве површине, али и сточарство. Имају око 100 крава, сопствену лабораторију, а афлатоксин је испод европских граница.

"Мој посао је контрола млековода, да млеко не цури, да је систем контролисан, да нема осцилације у температури на лактофризу. Цео систем је дигитализован. Ја сам неко ко је градско дете и нисам имао искуства рада на фарми", каже затвореник Зоран.

Велики део производње хране намењен је затвореницима, а остатак другим затворима или за продају.

Оно што се заради користи се како би се одржавао објекат који датира из 19. века. И сада је више осуђеника него што је предвиђено.

Од више од 2.000 осуђеника, колико их има у овом затвору, њих 700 је радно ангажовано. За то добијају плату која износи петину минималне републичке зараде и имају сва права гарантована Законом о раду.

То значи да имају примања, дневни и годишњи одмор, али не и стаж. Да раде могу и осуђеници из затвореног, полуотвореног и отвореног дела који задовоље потребне услове.

"Кад испуне критеријуме струке, здравственог прегледа, стичу могућност да буду запослени. Ту је привилегија радити, више имамо заинтересованих него што им можемо омогућити нашим постојећим капацитетима", наводи управник Казнено-поправног завода Сремска Митровица Марко Секулић.

"Значај радног ангажовања је што организованије проводе своје време и један од значаја је што им омогућава напредак у третману. Стицање радних навика овде ће им свакако помоћи по истеку казне", објашњава психолог Маја Новковић.

Подношљивији део служења казне је и брига о животињама – у ергели, која датира из аустроугарског периода.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.