Колико нас штите громобрани

Киша, али и муње и громови, били су свакодневица у готово целој Србији протекле недеље. Тек пожари после удара грома, натерали су неке од нас да проверимо постоје ли и да ли су исправни громобрани на објектима у којима живимо, или у које смо побегли од кише.

Гром прошле недеље умало је запалио кућу у Врњачкој Бањи. Стотине муња је севало и изнад Београда. У таквом невремену посебно су угрожени небодери виши од 30 метара због чега их и штите громобрани. Ипак, станари по правилу о исправности громобрана мисле само док сева.

Милорад Поповић, председник кућног савета, каже да се веома мали број људи интересује за тај проблем, што може бити последица тога да они верују да је технички све добро урађено и да се осећају заштићено.

А становници градова најчешће јесу заиста безбедни. Проблем су приградска насеља у којима куће најчешће немају заштиту од грома.

Александра Алагић из "Електродистрибуције Београд" каже да пре пуштања било каквог индивидуалног објекта, било да је у питању кућа или стамбена зграда, ЕДБ тражи атест о уземљењу кућних инсталација, што је потврда да су кућне инсталације исправне.

"Потрошачи би сами морали сваке четврте године да поново проверавају да ли су кућне инсталације исправне и да добију нови сертификат или нови атест, што у највећем броју случајева не раде", каже Алагић. 

А то кошта око пет хиљада динара. Овлашћене фирме контролишу објекте у зависности од њихове намене на период од две до шест година. По Закону о заштити од пожара корисници су дужни да их позову да изађу на терен како би противпожарним инспекторима документовали да је громобрански систем исправан.

"Ми се као фирма не можемо наметати корисницима и власницима громобранске заштите да ли они да изврше проверу свог система или не, да ли су им спустови који иду од громобрана у земљу исправни и да ли цео систем ради", рекла је Ана Милосављевић из "Тесла система".

Када вас невреме задеси на улици нађите чврст заклон, опомињу у Сектору за ванредне ситуације. Подсећају да би се и у кући требало држати познатих правила.

"Затворити прозоре, не користити електричне уређаје, не прилазити инсталацијама водоводним грејним телима ако постоји централно грејање условно постоји могућност да негде путем пражњења дође до одређеног електрицитета где би грађани могли да имају евентуално неке последице", каже Раде Милошевић, начелник Сектора за ванредне ситуације у Београду.

А да бисте били мање нервозни, Сектор за ванредне ситуације приредио је приручник како да се понашате када вам се изнад куће појаве црни облаци.