Без посла 770.000 људи

Мартиновић је рекао Танјугу да стопа незапослености последњих месеци стагнира захваљујући, између осталог, и сезонским пословима.

Ипак, Мартиновић каже да су подаци из јуна ове године неповољни с обзиром на старосну структуру незапослених.

Од укупно 770.000 незапослених, наиме, 202.000 су млађи од 30 година, док старијих од 50 година има око 200.000.

Око 32 одсто незапослених чине особе које имају први или други степен стручне спреме, односно они који су полуквалификовани или без икаквих квалификација, напоменуо је Мартиновић и додао да нешто више од половине, 54 одсто, чине особе са средњом стручном спремом.

Стопа незапослености младих између 15 и 24 године је 50 одсто, док је мали број оних који су на евиденцији незапослених са високим образовањем.

Стопа незапослености младих у Србији је знатно виша од просека земаља ЕУ где се, иако она износи око 23 одсто, сматра веома високом.

"Ако се у земљама ЕУ то сматра јако високим стопом, онда можете мислити колико је незапосленост младих у Србији алармантна", навео је Мартиновић, који је на челну функцију НСЗ-а недавно постављен.

Последњих неколико месеци, каже Мартиновић, стопа незапослености у Србији ипак стагнира, посебно у односу на април 2012. године, када је она била најалармантнија и износила је 26 одсто, око 4,5 одсто одсто више него што је данас.

"Показатељи су врло неповољни и указују нам да у будућем периоду посебну пажњу морамо посветити области запошљавања", навео је директор НСЗ.

Он указује да тржиште рада у Србији није тако пасивно као што на први поглед изгледа, јер је у првих шест месеци ове године са евиденције посао нашло око 100.000 особа.

С друге стране, и број новопријављених на евиденцији је око 208.000, али међу њима и оних који су више пута пријављени и одјављени са евиденције НСЗ, превасходно услед сезонских послова, напоменуо је Мартиновић.

"Уобичајено је да је ово период када услед сезонских послова постоји стагнација стопе незапослености", навео је он и додао да су најтраженији сезонски послови у преради хране, хладњачама, берби воћа и производњи биља.

Узимајући у обзир податке којима располаже НСЗ о пријављеним потребама за запошљавањем, као и бројем незапослених лица конкретних образовних профила/звања, можемо рећи да најлакше и најбрже долазе до посла, односно имају највеће шансе за запошљавање на тржишту рада високообразовани профили из следећих области: инжењери електротехнике, ИТ стручњаци, инжењери електронике, машинства и грађевине са одговарајућим лиценцама, математичари, наставници страних језика, лекари с одговарајућим специјализацијама, дипломирани фармацеути и стручњаци за финансије, навео је Мартиновић.

О Закону о раду 

Осврнувши се на радно законодавство, Мартиновић је рекао да се усвајањем измењеног Закона о раду отишло неколико корака даље у приближавању стандарима Европске уније.

Приметио је, међутим, да те измене не могу одмах да се одразе на запошљавање у већем обиму, али ће, како каже, у великој мери утицати на другачије односе послодаваца и запослених и допринети смањењу "рада на црно".

Он је оценио да ће новоусвојене одредбе значајно утицати на другачији амбијент, као и на то да ће сваки незапослени, без обзира на то у ком је животном добу и колико стажа има, моћи да нађе место на тржишту рада.

Иначе, новоименовани директор НСЗ најављује да ће та служба помно пратити ефекте реформи које спроводи Влада, оне које су већ спроведене, али и оне које су већ у фази спровођења, а које би сигурно могле да се позитивно одразе на повољнију слику тржишта рада.

"Не може се очекивати одмах, у овом тренутку, не може то бити тако брзо, али у годинама које су испред нас сигурно да можемо имати добре показатеље који се од реформи очекују", рекао је Мартиновић.

Циљ је, како је казао, да се створи повољнији амбијент у коме незапослени могу да нађу своје место, што ће утицати на смањење стопе незапослености.

НСЗ планира да ускоро распише јавне позиве за спровођење активних мера запошљавања, најавио је Мартиновић.

Средства, како каже, нису довољна да би се обухватио већи број лица, али се очекују и подстицаји локалних самоуправа.

Од највећег значаја је јачање посредничке улоге НСЗ између незапослених лица и послодаваца, нагласио је Мартиновић.