Нова опрема за ВМА

"Тај новац нећемо вратити у буџет, употребићемо га за куповину нове опреме за ВМА и свега онога што је потребно", рекао је Гашић, на свечаном обележавању Дана Санитетске службе Војске Србије, на Војномедицинској академији у Београду, преноси Бета.

Санитетска служба ВС обележила је данас 175. година постојања, у знак сећања на 30. јул 1839. године, када је указом постављен први начелник војног санитета и штабни лекар.

Гашић је рекао да је поносан због те дуге традиције и истакао да она "не само импонује, него и обавезује да наставимо да развијамо систем војног здравства".

Начелник Управе Министарства одбране за војно здравство генерал Зоран Поповић нагласио је да је санитет био и остао "један од најбољих делова наше војске, увек на располагању нашој отаџбини".

"У протеклој години опет смо показали да смо увек тамо где је најтеже. У страшним поплавама које су задесиле већи део региона, а од којих је међу најтеже угроженим била Србија, цео санитет своје задатке је обављео на најбољи могући начин", казао је Поповић.

Према његовим речима, представници војног санитета учествовали су у свим фазама санирања последица поплава, спасавању живота грађана и њиховој евакуацији, тимовима психолошке подршке, раду пољске болнице у Обреновцу и прикупљању средстава за оне који су у поплавама највише изгубили.

Генерал Поповић је нагласио да се ове године такође обележава 170 година рада Војномедицинске академије и 100 година од учешћа санитета у Првом светском рату.

Тим поводом представљена је и књига групе аутора под називом "Српски војни санитет у Првом светском рату", а министар Гашић је једног од писаца, капетана Александра Недока, на лицу места унапреднио у чин мајора.

Како је речено на представљању књиге, српска ратна хирургија тог времена била је на нивоу најбоље развијених земаља, а многи кључни принципи третмана повреда и обољења у том рату добрим делом важе и данас.

Истакнуто је и да су припадници санитета показали велику храброст и етичнист, јер су непријатељски рањеници лечени исто као и војници Србије, а никад није забележен случај да "санитарац" напусти заробљеног официра или војника, већ је са њим ишао у заробљеништво.

Од 600 припадника српског санитета у рату је умрло или погинуло 140 њих, а од странаца који су били чланови санитетских мисија умрло је 25 лекара.

Официри Небојша Јовић и Звонко Магић добили су признање за ауторски подухват године добили су за монографију "Клинички значај генетских и епигенетских промена у оралним планоцелуларним карциномима".