Шири се ланац трговине људима

Само од почетка године идентификовано је 86 жртава трговине људима у Србији, од којих је чак 75 жртава радне експлоатације. Међу онима који тврде да су тако експлоатисани јесте и 18 радника из околине Врања који су уместо у Москви, завршили у Чеченији, а уместо за шест долара на сат, радили су без плате.

"Зидали смо три куће, с два литра воде, смештени у контејнерима с бувама и вашкама, то је била катастрофа", каже Саша Копчић.

Жртве се врбују преко огласа за посао, али и преко друштвених мрежа, пријатеља и рођака. Расте број оних који у ланац трговине људима улазе тражећи посао.

У полицији објашњавају да радници из Србије углавном одлазе да раде у земље за које није потребна виза.

"Апелујемо да се поштују прописи земље у коју се одлази, и радна виза, али и да се добро провери агенција преко које се иде на рад у иностранство", истиче координатор МУП-а за борбу против трговине људима Митар Ђурашковић.

У Центру за помоћ жртвама трговине људима кажу да се променила национална структура жртава.

"Наших држављана је 96 одсто, што је велика промена у односу на период кад смо имали стране држављане", истиче Сања Кљајић из Центра за помоћ жртвама трговине људима.

Од почетка године полиција је поднела 11 кривичних пријава због трговине људима, пет због оглашавања продаје органа, три због неовлашћеног посредовања ради запошљавања у иностранству и једну због трговине децом ради усвојења.

"То је кривично дело и само зато што га зовемо трговином људима не да значи да то није ропство и да је проблем мање озбиљан. Људима се тргује у региону и ван њега", објашњава стални координатор УН у Србији Ирена Војачкова Солорано.

Из Министарства унутрашњих послова најављују усвајање националне стратегије до 2020. и пратећег националног акционог плана, чиме би требало да буде омогућен координиран одговор државе на тај проблем. Према подацима невладиних организација, у Србији је у претходних 13 година идентификовано 739 жртава трговине људима.