Психолози тешко до посла

Сваки четврти становник планете има неки психички поремећај, показују подаци Светске здравствене организације. Већина тих проблема могла би, према оцени стручњака, да се реши психотерапијом и у саветовалиштима. Српски здраствени картон готово је пресликан.

Иако су потребе за психолозима велике, они у Србији тешко долазе до посла. Међу њима је и Најдана Гавриловић, која је пре годину дана завршила студије. Након тога је шест месеци неуспешно тражила посао у Крушевцу.

"Онда сам се преселила у Београд и почела да радим у једном кафићу, да бих мало растеретила родитеље. Од тада стално тражим посао и шаљем резиме на милијарду места и нико не одговара на мејл", прича Најдана.

Да факултетска диплома није и гаранција да ће се посао у струци и добити - потврђују и огласи.

Дипломирани психолози се пријављују за нискоквалификоване послове и то у време док поједине установе социјалне и здравствене заштите имају мањак психолога.

На пример, Дом здравља у Пожаревцу има само једног психолога, а када је и он одсутан сналазе се како умеју.

Сузана Младеновић из тог Дома здравља истиче да је повремено радио и психолог из болнице, односно да су пацијенте са упутом слали у болницу.

"Онда нам је то мало реметило рад, јер саветовалишта за младе користе углавном деца. Мало је незгодно да они исто чекају у чекаоници са одраслим пацијентима", објашњава Младеновић.

Због тога су, у договору са директором болнице, решили да једног психолога пребаце из болнице у Дом здравља.

Психотерапеут Невена Чаловска такође истиче да нема довољно психолога.

"Оно што знамо да у здравственим установама њих нема довољно - да је један, двоје, троје на огромну установу, која има примарну-секундарну и терцијарну заштиту. Психолог треба да буде ангажован у свим овим нивоима пружања здравствене заштите", прича Чаловска.

Осим школа и здравствених установа психолози су потребни и у компанијама јер се људи навикавају да раде у другачијим системима, истиче Чаловска.

И ове године психологију на државном факултету у Београду уписало је 88 студената - 78 на буџету, а 10 је самофинансирајућих.

У Министарству просвете, науке и технолошког развоја кажу да се пре него што се утврди коначан број студената који се финансирају из буџета, консултују са Националном службом за запошљавање.