Без лифта као заробљени у стану

Више од годину дана Татјана Вељовић није изашла из стана у центру Београда јер зграда у којој живи нема лифт.

Сестра која о њој брине каже да Татјана нигде не наилази на подршку. Одговор Министарства за рад и социјална питања, тврди, нису добиле ни после неколико месеци.

"Секретаријат за урбанизам нам је одговорио да, уколико смо желели новац за лифт, да они нису надлежни за то и да ми треба да се обратимо неком другом. Ком другом - то нису навели тако да ми де факто не знамо коме сада треба да се обратимо", објашњава Лела Вељовић.

Станари у Цетињској су углавном старији људи, потребан им је лифт, немају новац да га уграде, али имају план.

"Већина станара се сложила да ове просторије које имају око 16 квадрата да у замену оном ко направи лифт", истакао је председник скупштине станара Бранко Машић.

Због истог проблема Момчило Станојевић из Центра за самостални живот особа с инвалидитетом преселио се у други град. Зна за случај где је комшија са комшијом заменио стан и прешао у приземље. У Лесковцу, помогли су донатори.

"Направили су, додуше, прилично примитиван панорамски лифт и особа која 15 година није силазила са другог спрата они су јој омогућили, финансирао је неки страни донатор", прича Станојевић.

У Граду Београду објашњавају да не постоје ни законски основи ни финансијска средства којима би могли да помогну уградњу лифтова у зградама које су у приватном власништву.

"Можда кроз расписивање наших позива, јавних позива и конкурса за удружења грађана покушамо да евентуално помогнемо око уградње рампи", рекла је Јасмина Ивановић, секретар за социјалну заштиту Београда.

Јелена Котевић из Министарства за рад и социјална питања сматра да не би било лоше да се у будућности размисли и о усвајању неког акционог плана по угледу на земље у окружењу.

Тим планом би се у неком наредном периоду за 10 до 20 година уклониле архитектонске баријере на свим објектима, па и на објектима намењеним становању, дакле, приватним објектима.

За новац који држава издваја за помоћ особама с инвалидитетом конкуришу удружења, с пројектима и програмима. У овој години добили су више од 300 милиона динара, али се на сајту Министарства не наводи колико је новца ко добио.

Котевићева објашњава да је сајт стилски тако уређен, а да удружења која су добила средства знају колики је њихов износ.

Незванично сазнајемо да надлежни размишљају да средства за уградњу лифтова за особе са инвалидитетом потраже из претприступних ИПА фондова.

Србија још нема базу података о особама с инвалидитетом, којих је преко 750 хиљада.