четвртак, 31.07.2014, 19:30 -> 19:59
štampajСве мање ђака у стручним школама
Из године у годину у клупе средњих стручних школа седа све мање ђака. Само у Београду, после првог уписног рока, остало је више од 1.500 празних места. Тек половина места попуњена је и у новосадским стручним школама. И у Врању, Тополи, Ваљеву, Бору, Пожаревцу мање је ученика него раније.
Најава да би од септембра, због недовољно ученика, могло да буде затворено више од 190 школа, забринула је многе, поготово просветне раднике. Ипак, како кажу у Министарству просвете, још нема прецизних података о томе да ли има вишка школа.
Председник Синдиката образовања у Пожаревцу Милош Мијатовић каже да је потпуно укинуто једно одељење у Кучеву пошто прошле године није уписан довољан број ученика.
"Ове године је то одељење економског смера укинуто потпуно, за остала се чека одлука Министарства просвете. После завршеног другог круга уписа - видећемо", рекао је Мијатовић.
Све је мање оних који се одлучују за занат. Машинбраваре, завариваче, тапетаре, столаре, по свему судећи, ускоро ћемо тражити у свету.
Милорад Антић из Форума средњих стручних школа указује на то да се "не форсира нешто што ће увек требати", већ занимања попут економиста која су у опадању.
"Ви имате, рецимо, економску струка која ће бити у блиској будућности у опадању, тамо имате по 40 ученика, ви имате у медицинској школи 35 до 40 ученика, у правној школи 35-40 ученика, а овамо имате 15 ученика, максимално 20, дакле нешто што ће се укинути у блиској будућности ви то форсирате, а не оно што ће увек требати", истиче Антић.
То што су школе полупразне не изненађује демографе. Статистика бележи да је у години у којој су рођени будући средњошколци било 4.000 беба мање него годину раније.
Гордана Бјелобрк, шеф Одсека за демографију Завода за статистику, истиче да су деведесете године карактеристичне због пада броја живорођених, али и због економске кризе, рата.
"Све то је имало за последицу одлив нашег становништва у иностранство. Смањен је контингент лица која су способна за рађање, а и они који су се одлучили за рађање померили су га за године после", објаснила је Бјелобрк.
Министарство просвете тек ће се бавити тим питањем. Почели су од основних школа. Локалне заједнице биле су дужне, до јуче, да доставе податке, који ће тек бити обрађени.
"Тренутно смо усред посла израде критеријума за средње школе, тако да ће у наредних пар недеља, или најдаље месец дана, локалним заједницама бити упућено да нам доставе комплетне податке о средњим школама", каже Снежана Марковић, државни секретар Министарства просвете.
Циљ је да могу да се среде подаци и да се види шта има на терену, а да се тек онда планира шта да се ради у складу са стратегијом развоја и образовања.
Да ли има вишка средњих школа и вишка запослених знаће се када стигну подаци са терена. Једна од идеја је да се школама омогући проширење делатности.
То би рецимо значило да после наставе, школе организују и обуку страних језика, информатике и других вештина потребних савременој заједници.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар