Отворене канцеларије за алтернативне санкције

Селаковић је најавио да ће до краја године бити отворено свих 25 канцеларија за извршење алтернативних санкција у седиштима Виших судова у Србији, наводећи да такав систем доводи до уштеда у буџету и боље ресоцијализације осуђеника, преноси Танјуг.

"Боље је запослити два повереника у канцеларији за алтрернативне санкције, него десет нових радника у затвору", рекао је Селаковић.

Он је навео да је, захваљући систему алтернативних санкција, у затвор отишло 80 одсто мање осуђеника са казном од месец дана до три месеца, 60 одсто мање осуђеника који су добили казне од три месеца до шест месеци, као и 48 одсто мање оних са казнама до годину дана.

"Дакле, 80 одсто мање осуђеника је отишло у затвор, 80 одсто мање трошкова за те осуђенике у систему", навео је Селаковић.

Упитан колико су алтернативне санкције утицале на смањење броја кривичних дела, Селаковић је рекао да не може да изнесе потпун податак, с обзиром да канцеларије нису на подручју целе Србије.

Он је рекао и да у Западној Европи, у земљама у којима такав систем постоји по неколико деценија, није дошло до смањења броја изречених казни, али да је довео до знатно ефикаснијег система извршења санкција.

"Циљ нам је да немате ситуацију да цовек учини лакше кривично дело због којег добије шест месеци затвора и тамо лежи шест месеци, где му држава даје постељу, плаћа му дорачак, ручак и вечеру и њему је боље да је у затвору него на улици", навео је Селаковић.

Директор Управе за извршење кривичних санкција Милан Стевовић рекао је да је број извршених алтернативних санкција у поређењу са првом половином прошле године порастао за око 30 одсто.