Нови конкурс за фреквенцију (не)целисходан

Караџић истиче да Републичка радиодифузна агенција још нема дефинитиван став према томе. "Желимо да се консултујемо са другим регулаторним телом, РАТЕЛ-ом, и министарствима културе и телекомуникација и видимо колико је целисходно расписивати конкурс за аналогну дозволу, навео је Караџић у интервјуу за Фонет.

Постоји обавезујући став да се све слободне фреквенције изнесу на тржиште, али се, према Караџићевим речима, поставља питање целисходности издавања дозволе за аналогно емитовање, уочи преласка на дигитални сигнал.

У координацији свих чинилаца у том послу, покушаћемо да дођемо до најбољег решења, најавио је Караџић, одговарајући на питање да ли ће бити расписан конкурс за доделу слободне националне фреквенције.

Упитан о проблемима у раду телевизија и кршењу прописа, Караџић је указао на то да су најчешћи случајеви кршења Закона о оглашавању, без обзира на то да ли је реч о националним, регионалним или локалним емитерима.

Наша мониторинг служба свакодневно региструје кршење Закона о оглашавању. То су хиљаде прекршаја које процесуирају прекршајни судови, указао је Караџић и напоменуо да судови не стижу да обраде толики број предмета, па неки од њих застаревају.

Додао је да Савет РРА нема могућност изрицања казни, већ да прекршиоце шаље код судије за прекршаје.

"Покушали смо, приликом израде закона (о електронским медијима), да укажемо да би регулатор требало да има та права и да новац који би се убирао од казни буде упућиван у медијски фонд за израду програма за друштвено осетљиве групе, али нисмо у томе успели, јер то у овом тренутку не може да буде део правног система Србије", истакао је Караџић.

Као најчешће случајеве кршења закона, Караџић је поменуо ситуације када комерцијалне телевизије премаше 12 минута за оглашавање у једном сату програма, колико им је законом омогућено.

"Мање кршења Закона о оглашавању"

Према његовим речима, и код Јавног сервиса и код комерцијалних оператера ситуација се поправила.

"То је некада било много више. Онда смо разговорима, апелима и репресивним мерама, успели то да смањимо, али далеко од тога да се то сада не дешава", потврдио је Караџић.

Караџић сматра да телевизије посебно крше Закон о оглашавању онда када су неки велики догађаји на којима могу да зараде.

"Вероватно вођени логиком да за један прекршај могу да плате неку казну, али да је зарада која се стиче много већа, долазимо у ситуацију да се праве прекршаји", указао је Караџић.

"Нови закон не мења овлашћења РРА"

На питање да ли ће новим Законом о електронским медијима бити промењени положај, овлашћења и састав Савета РРА, Караџић је одговорио да постојећим Нацртом закона није предвиђено да се бира нови састав Савета РРА, већ да се рад садашњег настави до истека мандата његових чланова.

С друге стране, ни Нацрт закона о јавним сервисима не предвиђа престанак мандата Управном одбору Радио-телевизије Србије, додао је Караџић, али остаје да види у каквом ће облику закони бити усвојени.

Према његовим речима, Нацртом закона о електронским медијима надлежности регулатора ће остати углавном исте, овлашћења су дефинисана и неће бити великих промена у том смислу.

Али, биће промена у окружењу, јер нас очекује завршетак процеса дигитализације и гашење аналогног сигнала, најавио је Караџић.

"Претплата најбоље решење за Јавни сервис"

Упитан да ли је боље да се јавни сервиси финансирају из претплате или буџета, Караџић је рекао да он лично сматра да је претплата најидеалнији модел финансирања јавних сервиса, али је указао на то да у Србији постоји проблем њене слабе наплате.

Људи у Србији у великом броју нису плаћали претплату, што угрожава рад Јавног сервиса, оценио је Караџић и навео пример Хрватске и Словеније, у којима је систем наплате добро организован и заснива се на систему социјалних карата, које Србија још није израдила.

Навео је да су у Хрватској и Словенији уведене казне за оне који три месеца не плате претплату, да им се блокира рачун и узима новац за претплату.

"У Србији, без таквог механизма, остајете негде добровољно на томе да ли ће неко платити или неће, а онда имате милион судских спорова, јер РТС тужи оне који не плаћају претплату", илустровао је Караџић.

Ти спорови имају кратак период застарелости, указао је Караџић и оценио да у Србији у овој области има системских проблема и није лако се одлучити за претплату или против ње.

Оно што је важно и ту се сви слажу јесте да се обезбеди независност Јавног сервиса. Уколико директор Јавног сервиса сваког месеца треба да моли Владу и министарства за паре, то не може бити независно, односно може угрозити независност, да будем прецизнији, упозорио је Караџић.

Он зато сматра да би, у случају финансирања из буџета, било боље да се јасно одреде датуми када се новац исплаћује, при чему би се онда тачно знало и колико држава даје.

"Проблем је, међутим, што у буџету нема новца. Све међународне институције траже да се смање буџетски трошкови, а расходи за јавне сервисе, ту мислим на РТС и РТВ Војводине, уопште нису мали", рекао је Караџић.

Ту нема готовог решења, зато мислим да Закон о јавним сервисима мало касни и да ће морати још да сачека, предвидео је Караџић и најавио да ће друга два медијска закона, о јавном информисању и о електронским медијима, раније ући у Скупштину Србије.

"Прихватљива медијска концентрација до 35 одсто"

Упитан да ли су довољна решења по којима медијска концентрација за електронске медије не може бити већа од 35 одсто тржишта, Караџић је рекао да је то став радне групе за израду медијских закона и да је њему то прихватљиво.

"Ја сам гледао неке примедбе из Брисела, где је на тај наш лимит од 35 одсто стигао одговор да би Србија могла да размисли о либералнијем приступу", напоменуо је Караџић, коме је то донекле нејасно.

"Медијска концентрација је свуда дефинисана и ако је овде став стручне радне групе да је то 35 одсто, мислим да је то сасвим прихватљиво и да неко не би требало да има изнад тога", нагласио је Караџић.

Оценио је да је садашњи закон рестриктивнији и да се у њему прописује да једна особа не може да има два електронска медија у истој радиодифузној области.

"Имамо ту ситуацију да нико не може да има две телевизије, али ће, ако овакав предлог прође, моћи да их има, с тим да гледаност те две телевизије не буде већа од 35 одсто", објаснио је Караџић.

Упитан да ли ће дистрибутер телевизијских програма моћи да буде и власник телевизије, Караџић је одговорио да у Европи има различитих приступа том питању и да европска пракса није у том смислу идентична.

"Ту се ради о ангажману агенција и независних регулаторних тела која се баве конкуренцијом. Ако злоупотребљавате тај положај, онда треба да сносите санкције, али зауставити сваки раст, и хоризонтални и вертикални, чини ми се да није најпаметније", сматра Караџић.

Према његовом објашњењу, постоје способни и успешни који развијају посао, али се мора водити рачуна да они то не злоупотребе.

Као и у монополу који сам по себи није забрањен, прецизирао је Караџић, али је забрањена злоупотреба монополског положаја.

Ту је реч само о нијансама које за некога живот значе, нагласио је Караџић, који мисли да би Србија требало да иде тим либералнијим путем у Европску унију.

У Србији ће ускоро, према његовим речима, морати да почне израда и новог закона о оглашавању, јер се не може чекати да он буде усвојен знатно после медијских закона.

"Закон о оглашавању би требало да прати медијске законе у неком разумном року. Ја сам за то да закон о оглашавању и ови закони буду максимално либерални с чврстим спровођењем."

Додао је да су сада закони рестриктивни и тешко спроводиви.

Упитан о судбини локалних електронских медија после дигитализације, Караџић је рекао да ће сви они имати већи домет, али да остаје да се види како ће се снаћи у новим тржишним условима.